Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
641
OD 14.01.2018.PUTA
San-avioni
Ne sjećam se u potpunosti sna, ali pokusat cu napisat sto vise detalja kojih se sjetim. Nalazim se na selu kod strica... cijela šira obitelj je tamo (stricevi, strine, bratici...) i mi iz nekog razloga svi trebamo umrijeti. Vecinom smo svi na broju.. makar nekolicine nema i znamo da su mrtvi i da i nas to ceka. Posebno pazim na bratica, da ga vidim, da mi je na oku, jer njega toliko volim i tako je dobra osoba da ne bi podnijela da mu se nesto dogodi. Svi smo se skupili u dvoristu i cekamo avion koji treba doc po nas i spasit nas. najednom se spusta helikopter i svi se u cudu gledamo, jer ne stanemo svi unutra.... stovise stane samo jedna osoba. Na to iz kuce izlazi jedna zena (moja kolegica s posla) i kaze da je ona narucila helic i da ionako ne ide u nasem smjeru, tako da nam ne moze pomoci... mi i dalje cekamo. Sljedece cega se sjecam je da se dogovaram s deckom da idemo u Tunis. Bili smo presretni i dogovarali smo se i brzo smo se morali spremiti jer smo rezervirali kartu za sutra, razglabamo o tome kakvo ce bit vrijeme, sto da ponesemo... Ali zbog lose financijske situacije-idemo samo na dva dana tj jednu noc- jako kratko za tako dalek put, ali nema veze..odlucili smo ici. Dogovor je bio da se nadjemo na aerodromu, jer idemo avionom. Oo dolazi pokretnim stepenicama, a ja ga cekam gore.. tamo je neki krevet i odlucila sam se sakriti tamo iza zafrkancije... neki ljudi su mi pomogli-da se dobro zakamufliram. Jedan covjek me pokrio s dekom i zategnuo ju skroz-onako vojnicki. Cim je dosao gore me nasao tako da mi je propala fora, ali nasmijali smo se do suza- sve je bilo tako zabavno. najednom se nalazimo u autu i putujemo-on vozi. Zapeli smo u neku guzvu, ali bez reda, auti sa svih strana, ali ni sama ne znam ko kam ide, u kojoj je tko traci i nemam pojma kako se izvuc odatle. Imala sam i ja pedale, tako da sam mogla upravljati... stisnula sam (ne sjecam se tocno) ili gas ili kocnicu dok i on me pogledaon i pitao da jesam li normalna-sta radim.... ja reko- oprosti... navika. Pustila sam ga da vozi, nisam nista dirala i za sekundu smo bili izvan guzve, strke, zbrke, i normalno se vozili na otvorenoj cesti... Jos se nesto malo sjecam nekog broda, mora... to je valjda put do Tunisa.... i to je to. Nadam se da se nesto vidi iz ovog sna... nije mi jasan.. pogotovo ta moja obitelj.. ovo je vec drugi put da ih tako sve sanjam..a nemam povoda, nismo se culi niti vidjeli i ne znam od kuda to sve izvire. Drago mi je da sam vas upoznala na MYsticu, bas sam vas tako i zamisljala- opustenu, smirenu i ugodnu osobu :)
bglavac
edin.kecanovic
