Irida,molim te ,da mi protumačiš ovaj san.

Kao da sam na Capriu.Stojim na visokoj stijeni koja se nadvila nad morskom uvalom.Uvala je prekrasna,vidi se to  i sa te visine.Fotografiram ju.Imam dobar foto aparat, pa je uspijem snimiti ,pomoću jakog zuma.Sviđa mi se te se nastojim spustiti do nje.Imam na sebi lepršavu ljetnu haljinu,na nogama sokne,bez sandala.Krećem pješice ,no dolazi autobus,zaustavlja se i ja ulazim u njega.Ali on se ne zaustavlja u uvali ,nego nastavlja dalje.Pogledam oko sebe,autobus je pun starijih ljudi ,dobro, debelo,zimski obučenih.Shvaćam da autobus vozi u neke daleke,hladnije krajeve.Tražim da stane i izlazim iz njega.Iz autobusa izlazi i mlađa žena sa dvoje male djece,dečkićem i curicom.I ona se hoće vratiti u uvalu.Jako je siromašna,nema uopće novaca kod sebe.Nada se da će se u uvali moći zaposliti.Dolazi nam autobus za uvalu.Ulazimo u njega.Ja plaćam autobus za sebe i za njih.

Moram napomenuti da jako često sanjam autobus.

Opet….što napisati o sebi.?Imala sukob s mamom..u stvari ona samnom.Nešto se ljutila na mene.Mjesecima nismo kontaktirale.Sada se naš odnos popravio,tj.počele smo pričati.Kao i s tatom,jer se on držao postrani.Mama je jako smršavila,tužla se na slabost.Išli s njom na hitnu i na razne preglede(privatno).Svi kažu da je u redu za svoje godine.Na kraju izgleda da pati od depresije.