Bit ću kratka i nadam se da ćeš protumaćiti moj san.Sanjala sam ga prije mjesec, dva al još ga se jasno sjećam.Evo ovako...Dobivam naušnice od nekog nepoznatog čovijeka. Mislim se, da li da ih uzmem ili ne ,jer nepoznam čovijeka i pitam se zašto ih poklanja baš meni.Naušnice su predivne,boje starog zlata,sa plavim detaljima i jako velike.Iako me strah nepoznatog čovijeka uzimam te naušnice jer mi prekrasno pristaju ,a znam da će me boliti uši od njih jer ne podnosim ništa osim zlata u uhu.Svejedno ih stavljam u uši i čovijek nestane iznenada.Čovijek je izgledao poput nekog skitnice.U trenutku kad stavljam naušnicu u uhu čujem šapat.Šapat koji čujem samo ja ,iako je još ljudi oko mene.Netko nevidljiv šapuće mi "Evanđelje po Kristu".U tom trenuku ne znam da li to čujem zbog naušnica ili zbog nećeg drugog.Taj šapat se ponovio nekoliko puta a ja sam naušnice spremila da ih ne izgubim...U tom trenutku se budim...Hvala unaprijed...