NAŠI RODITELJI U NAŠIM PARTNERIMA
(I niko nas ne može povrediti
kao oni koje smo sami odabrali)

U tvom partneru – krije se tvoj otac.
Ili tvoja majka.
Ili oboje.

Ne bukvalno, već energetski. Nesvesno. Duboko.
U načinu na koji te pogleda,
u tišini kojom te kazni,
u rečenici koja zaboli više nego šamar.
Ti si to već čula. I pre. Kao dete.

Biramo ih po mirisu rane.
Po boji glasa koji podseća.
Po hodu tišine koja nas vraća na početak.
Na onu devojčicu koja je čekala da je mama vidi.
Ili da je tata zagrli.
A nikad nije došlo do tog kraja .

I zato, kad odrasteš ne tražiš partnera.
Tražiš isceljenje.

Ali ne znaš to.
Zato se nadaš ljubavi,
a dočeka te porodični obrazac.
Zato se daš cela, pa ti on pokaže koliko si nevidljiva.
Zato ćutiš kad te gazi jer ti je poznato.
Jer te već neko voleo tako
slomljenu, uslovljeno, kad si bila „dobra“.

I ne, nije on kriv.
On je samo ogledalo.
Tvoj nesvesni izbor da popuniš
ono što nikada nisi dobila.
A istina je ono što nisi dobila kao dete,
ne dolazi spolja.
Dolazi iznutra.
Kada pogledaš majku u sebi.
I oca u sebi.
I kažeš: dosta je.

Dosta pokušavanja da kroz
partnera isceliš ono što su roditelji ranili.
Dosta izgovora da "ljubav boli".
Dosta čekanja da te neko potvrdi,
kad si sama sebi nedovoljna.

Zato sledeći put kad te partner ignoriše,
kazni tišinom, podseti te na tvoju nemoć,
zastani.

Pogledaj bolje.
Možda to nije on.
Možda je to tvoj otac koji nikad nije pitao kako si.
Možda je to tvoja majka koja te volela samo kad ćutiš i ne smetaš.

I ako prepoznaš – čestitam.
Pronašla si vrata kroz koja se izlazi.
Ili ostaješ u začaranom krugu.
Ili ga razbijaš brutalno.
Ljubavlju prema sebi.

Teofilović Sanja Sanela - Life coach
Autorska prava zadržana