i kad sam se vratila u ured…upalim mobitel…i zovem one koji su mene zvali i čitam nove postove od sjećanja…osmijeh mi na licu sve veći i veći…. i vrtim broj od jednog tipa…kad se s druge strane javi njegova žena…totalno iscrpljenog i umornog glasa:

-          ej Elice, šta ima?

-          evo me gnjavi tvoj muž pa ne znam što

-          a slušaj. Mora

-          a bolje da mene gnjavi nego tebe

-          i to

-          pa zar nisi sretna što te ne gnjavi

-          a je

-          a što ti je kad ti ne mogu izmamit osmjeh na licu?

-          ali se osjeti?

-          ma kao da te vidim kako se osjeti. Što ti je?

-          ma pusti.

-          da li se što dogodilo?

-          ajde dat ću ti muža

-          ma neću njega dok se ne nasmiješ! Nego, imaš li broj telefona od Jure?

-          evo imam, ček sekundu – i odjednom je čujem kako zove jednog momka („Bobo, dodaj mi onu knjižicu….“)

…brže bolje zgrabim mobitel i nazovem Bobu….sad imam na jednom uhu nju….a na drugom uhu Bobu….i dok mi je ona diktirala traženi broj mobitela…slušala je mene kako razgovaram na mobitel:

-          molim te hoćeš li mi nešto napravit?

-          šta? Samo reci!

-          daj poljubi Jasu !

-          moram li?

-          samo je poljubi da se malo oraspoloži!

….tad je ona pogledala momka ispred sebe i stala se grohotom smijat…..

-          hahahaha Elice, a je si luda! Luda si ko kupus! hahahahahahahaha

-          eto na…smije se!

-          a kako se neću smijat???? hahahahahahaha …e jesi luda svaka ti čast

-          a znaš što mi je Bobo rekao? „Moram li???“ …zamisli, pitao me da li mora???

-          a šta ćeš od njih? hahahahahha

-          ajde ga sad lijepo pozdravi jer ga ja nisam stigla pozdravit,. Samo sam mu poklopila slušalicu

-          eno mu zvoni mobitel

-          nisam ja…sad više nisam ja!

-          hahahaha, ajde s Bogom Elice

-          i idem…

 

…eto…i ja sam nekog (uz pomoć sjećanja) danas nasmijala….

Nego…tko će malo kikirikija????

Eric Clapton - Tears in Heaven