Zašto vam ovo pišem neznam, ali eto.

Volim mir, red, "tišinu" oko sebe; tihu glazbu koja mi je prijatelj u dobrom i slabom raspoloženju.

Volim svoj jutarnji mirni ritual. Kavica, Magicusove stranice. Pregledam članke, video zapise, javim vam se sa par komentara, a zatim pročitam dnevnu štampu. Obavezno obeležim šta ću toga dana pratiti na tv, da mi nešto dobro ne promakne ili da ne gledam neke bedastoće.

Odlazak na tržnicu mi je prva meditativna aktivnost. Poseban užitak mi je hodati između tezgi i bez žurbe i nervoze razgledati raznolikost ponuđenih stvari. Na koncu obavezno prolazak kroz cvetni deo tržnice.

Kavica u obližnjem kafiću mi je posebna radost. Svaki srk znam osetiti. Dok je ispijam volim gledati ljude. Još ni jedanputa mi se nije dogodilo, da na nečijem licu opazim zlobu, neprijateljski pogled. Uglavnom su to zabrinuta lica i pored toga što su pored nekoga. Jedino mladost, a to je druga priča.

Doma hranu pripremam polako sa pažnjom, serviram je kao da dolaze gosti, jer na taj način cenim sebe. Naravno nije uvek, ali uglavnom. To sam se istrenirala, a pozitivan učinak takvog ponašanja je fantastičan.

Ako me neko od suseda pozove na kavicu ili razgovor, ako mi se ne ide, jednostavno ne izmišljam raznorazne razloge, već kažem da mi se ne pije ili nisam raspoložena.

Naučila sam se reći NE.

Popodne ili sam sa vama ili upražnjavam neki od svojih hobija.

U večernjim satima, obavezno gledam tv, a u postelji uz tihu instrumentalnu glazbu čitam.

Mir, red, spokoj i jednostavnost su moja sreća.

Hvala Bogu za to, a do kada će tako biti????

Želim vam laku noć.