Ta dva prijatelja...iii jedan je bio blizu atlanske obale a drugi u našem GPS-u.Onaj tamo je znao da ovaj vamo voli ribu,lignje,hobotnice,mekušce i ribetine pa je iskoristio priliku jedne fešte da uslika pune stolove i pogotovo hobotnicu....čitava procedura,klik-klik-blic-blic i na kraju ždranje naravno.Još mu je napisao da ono što vi tu jedete mi bacamo u more .To ni mačci ovdje ne jedu. I tako je onaj tamo jeo kao morski pas a ovaj vamo slinio kao pas lutalica.

Odgovorio mu je:nemoj više da mi radiš ovakve usluge...može biti kontraproduktivno jelda? kad neko čini neznajuči šta čini.

Riješenje je uvijek praktično a ne teoretsko...a i navodno je uvijek tu a ne tamo......dakle ja sam sad izgubljen u svom umu a ne ukorijenjen u Biću i što je najgore radim na svojoj transparentnosti....što čak ni Depardije nije napravio u filmu.On je ubio svoju opsesiju/boc/ malo ju držao mrtvu i pustio.Stvorio si je nekakav mentalni snošaj,ali ipak nije opčio s tim mrtvilom.To bi bilo kao da neko ubije Istinu i onda izjednačivši mišljenje s Istinom trči naokolo.

Kako bi rekao Krišnamurti:Zemlja je bez staza.......ali čujte i počujte ja trčeči tabam staze!

Usklađujem se što nije mala stvar,ali s čime?