Princeza Srce je danima u svom malenom čunu, na kiši i hladnoći plutala i plakala.

Društvo joj je pravila bela golubica, koju je ukrala sa korablje, da pošalje poruku kapetanu.

Jednoga jutra, iz magnovenja je trgne nagli udarac čuna. Poslednjim snagama podigne glavu na rub i zagleda najlepši prizor.

Zemlja! Kopno! Palagruža!

Bila je na kraju svojih moći, ali znajući da je ovo otkriće veoma važno, uspe joj da izađe na obalu, otkine grančicu masline, stavi je golubici u kljun i pomoli se:

Gospode, pomozi da ova golubica odleti do korablje. Smiluj se. Milost molim Tvoju. Milost za korabljane.

U tom trenutku molitve, golubica je poletela , a princezica Srce dušu ispustila.