Jedno bez drugoga ne može, nikako na ovom svetu. Ne mogu ni zamisliti život bez materijalnih dobrina. Onih osnovnih, koji mi omogućavaju normalan život, za moje potrebe. Moje potrebe su male, skromne, ali ipak posebne. Za mene posebne.

Volim svoj dom, sa svim njegovim knjigama, slikama figuricama, šalicama, radiom. Volim moju kuhinju, kupatilo. Za mene je to što imam veoma važno. A novac, mi ne predstavlja nikakav užitak. Nemam osećaj za njega i nikada ga nisam pokušala sakupljati (kakav izraz)

Služi mi samo toliko, da ispunim svoje obaveze, a što ostane pružim se koliko mogu. A ne mogu puno. A i ne žalim se.

                

 

Sretna sam kada ponekada odem sa poznanicama na pizzu, na kavicu, kupiti časopis, kada pripremim ručak za moje stado i to je dovoljno. Ne razmišljam o tome, da bih želela novu kuhinju, novu dnevnu sobu, novi kaput. A presretna kada si mogu priuštiti moj omiljeni parfem.

Za sve to, a da ne govorim o zdravlju, duhovnosti, negi tela, održavanju kondicije, terapeute, treba novac.

Veoma je važan. A e (kako kaže Elyca)

No zbog toga nisam nesretna i ono što ne mogu o tome puno ni ne razmišljam. Pružim svojoj duši, lepu knjigu, lepu glazbu, šetnju. Kada uspem da uštedim priuštim si moju veliku ljubav-More. Zadovoljna sam i na klupici pod hrastom. Duhovnost osetim u Crkvi, u nečijem pogledu, u lepom predavanju, u meditaciji. Posetim kino, izložbu, pišem pesmice i to je moja duhovnost.

A naj, naj, što me razveseli, kada nekome mogu nešto podariti, nekoga obradovati. To činim sa puno pažnje, uvek misleći na onoga kome nešto darujem ili sa kome ću provesti uru razgovora uz kavicu. Tada sam najsretnija i osetim zadovoljstvo. 

Bez svega bih mogla, a bez čoveka ne.

Zato sam sretna što živim u bloku sa puno stanova. Volim kada čujem, da se u susedstvu,  zalupe vrata, da plače beba, kada čujem razgovor. Osećam se sigurnom i deo jedne celine. A da imam kuću i u ovom statusu, u kojem sam sada, bila bih nezadovoljna. Ne volim kuću, volim stan u bloku.

Eto,  tako na izgled jednostavne stvari su moja duhovnost, svesna svoga mentalnog kapaciteta, istinski  zadovoljna i sa tim što imam. Jedino molim Boga, da ne izgubim volju, smisao i cilj. 

A nikada se ne bih odrekla svoga doma i zbog nekoga iskanja višega, sve napustila i pošla u nepoznato. To ne. Toliko hrabra nisam, a ovo skromno moje spoznanje mi taman odgovara.

A spoznala sam, da je za mene najvažnije u životu, to što sam ceo život bez lažne skromnosti bila dobra,sebe davala, razdavala, bližnjima i partneru, a ništa za uzvrat tražila osim nežnog dodira i ljubavi.

To sam i dobijala i oba su znali udovoljiti mi. Toga više nema, a da ne bi izgubila smisao za dalji moj život, mi pomaže to moje skromno znanje, da se može i mora živeti napred.