TOPLOMER

            Dve godine po završetku drugog svetskog rata, u jednom sremskom selu

dogodila se prva svadba. Pred seoskim mesnim odborom, gde se održavalo venčanje,

skupilo se celo selo da uz dobru rakiju,  dudovaču i sremsko vino, podele radost sa

domaćinom koji je ženio sina. Po obavljenom venčanju, svi odoše mladoženjinoj kući

i ispuniše prostrano dvorište, gde su uz jelo, piće i neizbežne tamburaše proveli ceo

septembarski dan do duboko u noć.

            U ponoć, po starom običaju, mladenci pođoše na počinak u za njih unapred

pripremljenu sobu-  na prvu bračnu noć. Primetivši o čemu se radi, mladoženjin deda

se smeškao, kraičkom oka prateći mladence kako odlaze u kuću. Čim oni nestadoše

iza kućnih vrata, deda lagano ustade sa klupe na kojoj je sedeo i neopaženo iziđe iz

šatora .Ušao  je u kuću, prišao sobnim vratima i strpljivo čekao da se lampa kod

mladenaca u sobi ugasi, pa priđe vratima. Pošto je zbog starosti slabije čuo, prisloni

uho  na ključaonicu, da mu ne daj bože, nešto važno  ne promakne.

            Posle izvesnog vremena čuo je raznežen glas svoga unuka kako reče  svojoj 

izabranici:

            „Ne boj se, dušo, želim  samo da ti izmerim temperaturu.“

Čuvši to, deda ljutito poskoči i glasno viknu:

            „Vidi magarca! Danas je doveo u kuću i već joj meri temperaturu, a ja  nedelju

dana kašljem i kijam, a on magarac ni ne spominje da ima toplomer! Sramota!“

 




----------------

--- On Tue, 1/12/10, Zlatomir Borovnica wrote:

From: Zlatomir Borovnica
Subject: toplomer1
To: borivojbukva@yahoo.com
Date: Tuesday, January 12, 2010, 8:35 PM

----------------

Zdravo prijatelju Šaljem ti jednu pričicu da je postaviš ako ima mesta.

Evo ti moj sajt.

http://www.zlatomirborovnica.com

 

  Pozdrav Zlatomir, Inđija

---------------

pozdrav prijatelju i pjesniku.

boro http://budan.blog.hr/