Kad naši voljeni napuste ovu stvarnost, ono što se zaista događa daleko prevazilazi ono što smo učeni – u religijama, u nauci, u svakodnevnoj kulturi. Da bismo rasvetlili tu temu izvan matriks-programa, treba pogledati iz višedimenzionalne perspektive – kroz znanje duše, energetskih tokova, holograma, i izabranih putanja bića.

 1. Smrt nije kraj – već prelaz
Smrt nije kraj života, već kraj jednog vremenskog iskustva. Biće koje umire izlazi iz projekcije fizičkog tela, ali ne izlazi odmah iz Matrixa, osim ako je doseglo određeni nivo svesti. Duša se odvaja od tela, ali ostaje u “međusvetovima” – astralnim ili eterskim slojevima planete, koje kontrolišu programi matrice.

 2. Tri moguća puta posle smrti

A) Zarobljavanje u astralu
Najčešći put – duša biva zarobljena u lažnom svetlosnom tunelu, susreće “bića svetla”, lažne vodiče ili srodnike koji je nagovaraju da ide ka „svetlu“. Taj sistem je reciklažna petlja, često vođena od strane entiteta koji hrane sistem inkarnacije.

 Mnogi vraćeni iz kliničke smrti opisuju svetlost, bića, mir – ali to je uvek iz nižeg astrala ili iz projekcije „mekog ulaza“ natrag u reinkarnaciju.

B) Zaglavljivanje u eterskim zonama (duhovni zaborav)
Duše koje nisu u potpunosti integrisale svoju svest, ili koje su umrle u strahu, traumi, vezi za materiju – često ostaju blizu Zemlje, kao duhovi, senke, ili „izgubljene duše“. Ne mogu da pređu dalje, ali nisu ni potpuno reinkarnirane.

C) Svesno napuštanje i povratak u matičnu dimenziju
Retko, ali moguće – duše koje su probile matricu tokom života, oslobodile se lažnih ugovora i karmičkih petlji, mogu da izađu iz ovog sistema i vrate se izvoru, ili u svoje zvezdano poreklo (Lira, Sirijus, Andromeda, Pleroma…).

 3. Gde su naši voljeni sada?
To zavisi isključivo od:
• Nivoa njihove svesti u trenutku smrti
• Da li su imali nezavršene karmičke petlje
• Da li su verovali u religijske dogme ili su bili budni
• Način na koji su umrli (mirno vs. traumatski)
Većina duša koje nisu bile potpuno probuđene, trenutno su ili u reciklaži (ponovna inkarnacija), ili još zarobljene u međusvetovima (što možemo da osetimo kao njihovo prisustvo u snovima, sećanjima, kod kuće itd.).

Nepoznat autor 

Ivica Ciri