ZAŠTO MUŠKARCI VARAJU, DA LI TREBA OPROSTITI I AKO MOŽEŠ KAKO?

Istraživao sam — ispod svake muške prevare krije se ista priča: ne potraga za ženom, nego potraga za sobom. Seks je samo alat, identitet, tačnije problem sa identitetom je koren.

Da ne bude da pravdam da iznesem pravila po kojima se ja vodim.

Ne izlazim noću bez žene. Klubovi, barovi, pabovi… Ja nisam singl.

Ne ponašam se kao singl muškarac, kafana, muzika, pevaljke, “neke devojke”, random šljikice, karmin, ...
Nemam najbolje drugarice.

Nikad nisam u situaciji da vozim neke devojke kao eto slučajno ispalo.
Telefon mi je otključan.
Nemam secret chat. Uvek sam dostupan nemam slabu bateriju, domet, internet, ….
Smatram sebe visokokvalitetnim muškarcem, a brak mi je najveći životni kapital — prvo u smislu odnosa između Jovane i mene, a onda i kao porodice. I sad da mi se javi neka klinka od 22 godine i pokuša “u tri jednostavna koraka” da mzne baju sa vrha lanca ishrane… pa nisam baš toliko glup.
Ne kažem da moooožda u prošlosti nisam bio, ali današnja verzija mene tako misli.

Istraživao sam zašto muškarci varaju.
I ono što mi je fascinantno — nikad nije sam seks u pitanju ili bežanje od supruge. Razlozi su dublji.
Muškarac najčešće ne vara zato što želi drugu ženu, nego zato što se oseća zakopano ispod identiteta oca, muža, vozača, mehaničara, psihologa, finansijera, spoljnog momka, stuba koji ne sme da popusti.

Muškarac vara jer se nije pomirio da je postigao evolutivni maksimum za jednog muškarca — da služi i štiti — već se vraća na neki svoj stari ili neki svoj zamišljeni identitet iz mladosti.
U jednom trenutku, pritisak života a možda manjak komunikacije sa suprugom ga natera da poželi da pobegne iz sopstvene kože — ne iz braka.

Da nakratko oseti onog starog sebe: mladog, ludog, bezbrižnog, lovca koji nije bio ničija infrastruktura.
Ispada da nevera nije pitanje morala, nego menadžmenta identiteta.

Ako muškarac ne zna ko je, u šta veruje i gde su mu granice — tražiće sebe na mestima gde može samo da se izgubi.
Ne vara da bi našao novu ženu.

Varanjem pokušava da nađe starog sebe.
A to je najskuplja potraga koju može da plati.
Ne zaboravimo — muškarci jako sporo sazrevaju, a neki nikad.
Kad se ožene još par godina nastave sa starim društvom, navikama, pa se polako stabilizuju ili se ne stabilizuju.

Nauka kaže da iza svake muške preljube u osnovi stoji neki od ova tri razloga:

NEZADOVOLJENE EMOCIONALNE POTREBE
Muškarac je biće “provide & serve”.
On nosi, obezbeđuje, radi, rešava.
I najveći paradoks je što, što je bolji u toj ulozi, to ga više ljudi uzimaju zdravo za gotovo.
Ako ga žena tretira kao spoljnog radnika — nekog ko donosi pare, rešava probleme i služi kao servis — a pri tom mu ne daje ljubav, toplinu, dodir, seks i onu sitnu, ali ključnu zahvalnost… on počinje da vene iznutra.
Kada se oseća nevidljivo, nečujno i nevažno — kada njegov trud postane “difolt” umesto da čuje jedno obično “bravo, hvala, divan si” — on počne da traži negde ogledalo koje ga vidi.
Ne emocionalnu vezu sa drugom ženom.
Nego osećaj da opet postoji kao muškarac, a ne kao funkcija.

POTREBA ZA VALIDACIJOM
Većina muškaraca neće ovo priznati naglas, ali svaki makar jednom u životu oseti udar sumnje:
“Jesam li još uvek poželjan? Jesam li ja još ja?”
To nije glad tela — to je glad ega.
Glad da neko prepozna vrednost koju on svakog dana nosi na svojim leđima.
Ljubavnica u većini slučajeva nije ni lepša, ni bolja, ni “posebnija”.
Ona samo radi jednu stvar koju muškarac u tom trenutku očajno traži — daje mu osećaj značaja.
Ne zato što je ona superiorna.
Nego zato što je nova, zainteresovana, fokusirana, i šalje mu poruku:
“Vidim te. Bitan si. Postojiš.”
To je dopamin, validacija, ćorsokak.
U tom smislu, ljubavnica nije “bolja žena”.
Ona je samo ogledalo u koje muškarac pogleda u trenutku kada se oseća nevidljivo — i vidi verziju sebe koju je izgubio.

IMPULSIVNOST + LOŠE GRANICE + LOŠE UPRAVLJANJE STRESOM
Ovo je “slaba tačka” većine.
Nije planirano, nije smišljeno, nije proračunato.
Najviše liči na eksploziju u trenutku kada sve unutrašnje nategnutosti puknu — umor, pritisak, stres, neizgovorene potrebe, osećaj da je nevidljiv i da ga niko ne pita kako je.
Izađe u grad, popije, napuste ga norme civilizovanog ponašanja, neka zavrti suknjom i on izmeša komande. Umesto “uglavnom jedem kod kuće a ponekad u kafani”, napravi pogrešan korak jer nije dovoljno zreo u svom identitetu stuba porodice.
Seksualna želja postoji, ali sama po sebi je daleko ređe glavni uzrok nego što ljudi misle.

Kad bi se sve svodilo na seks, problem bi bio mnogo lakši — ali ovo nije telo, ovo je psiha.

I muškarac koji to ne razume — rizikuje da napravi grešku koja nanese strašnu štetu porodici. U 99 od 100 slučajeva, kada vanbračna veza ispliva i upadnu porodično u pakao suza, svađa, pakovanja kofera, “kako si mogao”, …

Muškarci koji imaju hobi, strast, nešto svoje što ih puni i odmara — verovatno ređe varaju, ne zato što su “bolji ljudi”, nego zato što imaju manje unutrašnjeg pritiska, manje praznine, manje potrebe za bekstvom i više osećaja identiteta.
Zašto?
Jer hobi radi četiri ključne stvari koje direktno ulaze u mehanizme nevere:
Smanjuje stres
A stres + impulsivnost + alkohol = najčešći recept za grešku.
Jača identitet
Muškarac koji ima nešto svoje manje upada u zamku da mu ljubavnica bude potvrda “da postoji”.
On već postoji.
Povećava osećaj lične vrednosti
Ako ga neko kod kuće ne vidi, hobi mu daje prostor gde je dobar, živ, relevantan — a to smanjuje potrebu da to traži u tuđim očima.
Emocionalno ga stabilizuje
Emocionalno stabilniji muškarci imaju bolji impulsni kontrolni sistem, a impuls je najveći okidač preljube.

Današnji muškarac je pod nikad većim pritiskom.

Društvo očekuje besprekornu snagu:
zarađuj, izdrži, budi tu, rešavaj, popravljaj, izdrži, trpi, ćuti.
I onda se čudimo kada pukne tamo gde niko ne gleda.

Opet kažem — ne opravdavam, samo prepoznajem mehanizme.
Muškarac ne traži avanturu.

Traži izlaz iz kalupa u koji je upao.

Traži makar mrvu onog osećaja da je živ, da ima izbor, da nije zarobljen u sopstvenoj ulozi.

Ali ironija je sledeća:
ono što traži — ne nalazi spolja.

Nađe samo problem, krivicu i gubitak.

Jer stari identitet ne živi u drugoj ženi — nego u nama samima.
I zato je jedina prava prevencija — ne moral, ne strah, ne kontrola — nego jasne granice, iskren razgovor i vraćanje sebe sebi.

Kada muškarac zna ko je, zna i šta neće da izgubi.

A kad to shvati, nevera prestaje da bude opcija.

Šta se dešava kada preljuba izađe na površinu?

Probaću da dam nežan savet posebno ženama.
Kada žena otkrije preljubu, uvek postoje samo dve opcije: razvod ili pomirenje.

Obe su legitimne, obe su ljudske.
Ali ako odabere pomirenje…
česta greška je da nesvesno pooštri odnose, kažnjava, kinji, povlači ljubav, uskraćuje seks, zatvara se, drži distancu, gasi toplinu — kao da želi da ga “prevaspita” kroz bol.
Razumem taj impuls, stvarno.
To nije osveta, to je povređena duša koja pokušava da povrati kontrolu.
Ali problem je što dinamika tako postaje još gora. Povod da mu se razdrma identitet i da poželi vanbračni seks postaje izraženiji.

Proces zaceljenja odnosa ne može kroz nova ranjavanja.

Više pčela se uhvati medom nego sirćetom.

Toplina leči, hladnoća produbljuje pukotinu.
Ovo nije poziv ženama da trpe.
Niti je poruka muškarcima da se vade na emocije.

Bože me sačuvaj, samo jedno moje nedeljno razmišljanje.
Ovo je samo mali, nežan podsetnik:
ako ste već odlučili da gradite ponovo — onda gradite.
Sa granicama, ali i sa ljubavlju.
Sa jasnoćom, ali i sa toplinom.
Sa odgovornošću, ali i sa dobrotom.
Jer ako ostanu samo kazna i distanca,
onda se ne leči ni veza, ni identitet, ni povređena strana —
samo se polako priprema teren za novi kraj.
Ako već birate pomirenje, birajte ga do kraja.
U suprotnom, bolje je birati razlaz koji leči, nego ostanak koji uništava oba.

Moramo da budemo pametni i da igramo sa karaama kakve su nam dodeljene da ne nanosim veću štetu od one koja je trenutna, mislim na decu, samohrana majka, ... dobro izvagati priooritet.

Šta žena treba da očekuje od preljubnika pokajnika?

Evo kratka, jasna lista — gestovi koji pokazuju spremnost na odgovornost, promenu i vernost, bez patetike, bez melodrame, u duhu zrelosti i prakse.

Lista nije dugačka, ali je teška — jer traži stvarne promene, ne obećanja.

1. Potpuna transparentnost
Telefon, šifre, poruke, lokacija — ne da partnerka “kontroliše”, nego da on pokaže da ništa ne krije.

2. Izlazak iz svih rizičnih okruženja
Klubovi, društvo, “one drugarice”, flert-zone, noćni izlasci bez supruge. Ako se vadi na alkohol - nula alkohol.
Ako zna gde puca — tu više ne ide.

3. Preuzimanje odgovornosti bez krivljenja nje
Bez “ti si me naterala”, “mislio sam da te ne zanimam”…
Samo jasno: “Moja greška. Moj izbor. Moja odgovornost.”

4.Jasan plan lične promene
Razgovor, rad na sebi, granice, rutina — ne samo da kaže “menjaću se”, nego da ima konkretan proces.

5. Obnovljena emocionalna prisutnost
Razgovori, otvorenost, ranjivost.
Da žena vidi da joj je partner stvarno tu, a ne paralelan život.

6. Doslednost u ponašanju duže vreme
Gestovi su lepi, ali kontinuitet leči.
Mesece, ne dane.
Žena mora da vidi stabilan obrazac, ne trenutni napor.

7. Dobrovoljno uklanjanje svih kontakata povezanih sa neverom
Bez dopisivanja “kao prijatelji”, bez praćenja, bez tihe veze.
Rez. Tačka. Nema ni lajkovanja. Eto i to sam vam rešio

8. Obnova intimnosti (emocionalne i fizičke)
Bliskost, dodir, pažnja, toplina.
Da žena ne živi u senci “upoređivanja”.

9. Svesno vraćanje važnosti braku
Da pokaže da mu je porodica prioritet — delima, ne rečima.
Gde ide, kako se ponaša, s kim je — sve mora da bude u skladu sa tim.

10. Priznavanje ženskog bola bez odbrane
Kad je povređena, da ne prekida, ne minimizira, ne relativizuje.
Da stane, sasluša i ponese deo težine koji je sam stvorio. 

Milan Jovanovic