Zašto dolazi do preljube?

Zato što ljudi ne znaju da vole.

Oni znaju da žele. Znaju da poseduju. Znaju da se vežu, da zahtevaju, da očekuju, da manipulišu... ali ljubav, ona prava ljubav, koja vidi drugog kao dušu a ne kao vlasništvo — to retko ko poznaje.

Preljuba ne nastaje u krevetu. Ona nastaje mnogo ranije. U trenutku kada prestaneš da gledaš partnera očima zahvalnosti, kada prestaneš da ga vidiš kao misteriju, kao živu, promjenjivu reku... tada počinje izdaja. Tada se otvara prostor u kojem tuđe oči postaju zanimljive, jer tvoje oči su zaspale.

Preljuba dolazi kada dvoje ljudi prestanu da rastu zajedno. Kada se veza pretvori u naviku, a navika u zatvor. A onda, naravno, srce počinje da traži izlaz. Neki ga traže kroz ćutanje, neki kroz patnju, a neki kroz telo drugog čoveka.

Ali istina je: niko nikoga ne vara. Ljudi varaju svoje vlastite maske. Varaju sliku koju su stvorili o sebi. Varaju ono u šta su poverovali da moraju biti da bi bili voljeni.

Zato kažem: preljuba je poziv. Ne moralni pad, već duhovna uzbuna. Trenutak kada ti život kaže — "Probudi se! Ne živiš istinu!"
Možda nisi na pravom mestu. Možda nisi sa pravom osobom. A možda si samo zaboravio biti iskren. Pre svega prema sebi.

Ako voliš — budi prisutan. Budi ogoljen. Ne traži stalnost, traži istinu.
I znaj: kada srce ostane budno, telo nikada ne luta.

Ali ako već lutaš… neka to bude potraga, a ne bekstvo. Neka to bude iskreno traženje ljubavi, a ne pokušaj da zaboraviš bol sopstvene neautentičnosti.

Jer ljubav nije ugovor. Nije obećanje. Nije garancija.
Ljubav je trenutak svetlosti. Ako ga ne neguješ — ona nestane.
I tada se javlja tama... a u toj tami, lako je zalutati.

Zorica Topalovic Teofilovic 

Ivica Ciri