Usamljenost može da deluje kao bolest ili kao blagoslov, zavisno o psihologiji koju unesemo u nju. Beg od samoće može se posmatrati i kao beg od samog sebe. Svi smo nekada, dok smo bili povezani sa otkucajima srca univerzuma, a sve naše potrebe ispunjene, pri rođenju naglo, traumatično, bačeni u primarnu separaciju, nalik astronautu čija veza puca dok lebdi u svemiru i on počinje da se udaljuje sve dalje i dalje od matičnog broda. Možemo da zamislimo da je veliki deo života pokušaj da se ponovo stopimo sa tim primarnim Drugim, želeći da osetimo da smo bezbedni, zaštićeni i zbrinuti. Naravno, nema ničeg lošeg u tim potrebama, međutim, kada one prevladaju, ’plan ispunjavanja’ često sabotira naše odrastanje, podriva ono što je naše da donesemo u svet kao individualne duše. Na primer, takav nagon za stapanjem ljude drži u užasnim odnosima, zato što se boje da budu sami, ili ih strahom od odbacivanja sprečava da se zauzmu za svoje vrednosti. Iako su ovi strahovi prirodni i uobičajeni, oni predstavljaju i odricanje od poziva da potpunije postanemo ono što jesmo.
…
Iako prijatelji, partneri i odnosi sa drugima mogu da budu podržavajući, izazovni i dijalektički razvojni, isto tako je istina da najviše rastemo onda kada smo sami sa sobom, kada moramo da pronađemo svoj put, kada moramo da pronađemo hrabrost da ga živimo. Ako ostanemo pripijeni, stopljeni sa drugima, ako se okružujemo raznim oblicima buke – tako bežimo od toga da budemo sami sa sobom. A ipak, jedini lek za usamljenost je samoća. Kada ostvarimo samoću, nismo sami kada smo sami.
Jung je to najbolje formulisao sledećim rečima: Pacijent mora da bude sam kako bi otkrio šta je to što ga podržava kada više ne može da podrži sam sebe. Samo to iskustvo mu može dati neuništivu bazu.
…
Napokon, većina odnosa propada zato što od njih tražimo previše. Zar nije moguće da bi više njih preživelo kada bi od njih tražili manje a od sebe više? Zato je Rilke zdrav odnos definisao kao čuvanje samoće Druge osobe. Koliko god da nam je stalo do nekog, ili nekome do nas, ne možemo živeti tuđi život, niti drugu osobu poštedeti nevolja, niti ona nas. Ono što ostane nakon što iluzije nestanu može da bude prilično divno.
James Hollis — Jungian author and educator
knjiga: Living Between Worlds: Finding Personal Resilience in Changing Times
slika: Elena Vizerskaya

Svesno telo