Punim 56 godina februara.
Evo 5 stvari koje bih voleo da sam znao sa 26.

1. Hrana je najjači lek koji postoji.

Sa 26 sam verovao u ono što sam učio i slušao svuda oko sebe:
„Jedi manje, broji kalorije, pazi holesterol i bićeš okej.“

Nisam imao pojma da hrana nije gorivo, nego informacija.
Da svaki obrok razgovara sa tvojim hormonima, nervnim sistemom, imunitetom, mozgom.

I da tanjir mesa, jaja, povrća i masnoće šalje potpuno drugačiju poruku telu od tanjira testenine, hleba i šećera.

Jedan govori telu: „gradi, oporavljaj se, smiri upalu“.
Drugi: „čuvaj mast, budi u stresu, raspadaj se“.

Sa 26 sam mislio da se zdravlje rešava u bolnici.
Sa 56 znam da se rešava u kuhinji.

2. Kretanje nije kazna. Kretanje je uslov da ostaneš živ.

Sa 26 sam trenirao da bih izgledao bolje.
I često sam mrzeo trening.

Nisam razumeo da kretanje nije estetika, nego biologija.
Da svaki put kad se pomeriš govoriš telu da još uvek ima smisla da ulaže energiju u tebe.

Mišići nisu luksuz.
Snaga nije sport.
To je zaštita od starosti.

Sa 26 sam trenirao da budem mršav.
Sa 56 se krećem da ostanem mlad.

3. Mozak je posledica tela, ne obrnuto.

Godinama sam gledao ljude sa anksioznošću, depresijom, lošim fokusom, bez energije.
I svi su mislili da im je „problem u glavi“.

A problem je bio u telu.
U šećeru u krvi.
U lošoj ishrani.
U upali.
U nedostatku sna.
U nedostatku mišića.

Raspadnut sistem – raspadnute misli.

Sa 26 sam mislio da se raspoloženje popravlja tabletom.
Sa 56 znam da se popravlja ishranom, snom, kretanjem i redom u životu.

4. Usamljenost ubija brže nego loša ishrana.

Sa 26 sam mislio da je snaga u tome da sve nosiš sam.
Da je traženje pomoći slabost.
Da moraš sam protiv sveta.

Nisam znao da je čovek napravljen za odnos.
Da nervni sistem bez bliskosti ostaje u stresu.
Da imunitet bez ljudi slabi.

Najzdraviji ljudi koje sam upoznao nisu najambiciozniji.
Nego oni koji imaju kome da se jave.

Sa 26 sam jurio uspeh.
Sa 56 biram povezanost.

5. Sistem nije napravljen da te učini zdravim.

Sistem čeka da se razboliš.
Pa ti da terapiju da funkcionišeš, ne da ozdraviš.

Visok pritisak – tableta.
Šećer – tableta.
Depresija – tableta.

Niko ne pita zašto.

Prevencija se ne isplati sistemu.
Ali se jedino isplati tebi.

Sa 26 sam učio kako da lečim bolest.
Sa 56 učim ljude kako da ne dođu do nje.

I da završim ovako:

Nije komplikovano.
Ne traži savršenstvo.
Ne traži skupe protokole.

Traži osnove:
pravu hranu,
kretanje,
san,
odnose,
red u glavi.

Telo zna kako da se popravi.
Ti samo treba da prestaneš da mu smetaš. 

Milan Jovanovic