O SEKSUALNOJ PRIVLAČNOSTI

Pisaću o seksualnosti i pokretačima međuljudske drame ljubavnih odnosa. Kao što ćete videti, ne postoji puno ispravnosti u tom procesu, već je većina činilaca bazirana na manipulaciji, igrama, prinudi ili biološkim i evolutivnim faktorima. Ovo je jedno sagledavanje iz pozicije racia i logike, koje demistifikuje zaljubljenost, seksualnu privlačnost, pa i naš model potrage za partnerom. Dok ne osvestimo ove mehanizme i igre koje igramo u ljubavi i seksu, nećemo moći naći trajne partnere, već ćemo biti zarobljeni u biologiji čoveka, podsvesnim mehanizmima i beskraju igara naših ego karaktera – persona i maski. (imajte u vidu da ovo jeste generalizacija većine ljudi na planeti, ali ne obuhvata sve pojedince muškog i ženskog roda. Što je neko svesniji i isceljeniji pojedinac, manja je verovatnoća da će imati ove obrasce izabira ljubavi)

Pre svega trebamo razumeti da partnera biramo iz mešavine bioloških/evolutivnih, psiholoških i socijalno/moralno/etičkih razloga.

Biološki cinioci su vezani za evolutivnu pishologiju ljudske vrste, gde privlačnost partnera odredjuje njegova:
1. genetika/izgled (zbog reprodukcije i zdravog potomstva),
2. društveni status (zbog sigurnosti u društvu i konforma),
3. snaga/agresivnost/nametljivost (zbog lične sigurosti)

Psihološkli činioci su oni vezani za mogućnost partnera da nam pruži ono što nam je potrebno, nadomesti lične nedosta, ispuni fantazije, isceli rane – posledice trauma , ili čak potvrdi i ponovi traume, kao i neisceljene delove našeg bića.

Socijalni razlozi su ono što je vezano za dominatnim programom društva, religije, okoline. Socijalni razlozi su mozda i najbitiji jer diktiraju ono što je trend, sta je poželjno, privlacno, bitno okolini. Muškarci i zene teže tome da se uklope u sredinu, ispoštuju norme, zadovolje lične naučene programe, stoga okolina i okruženje doprinose mnogo tome ko će nam se svideti.

Postoji nekoliko glavnih činilaca koji utiču na to da između muškarca i žene postoji seksualna privlačnost.
1. Izgled: Možda i glavni izvor seksualne privlačnosti, pored statusa (retkosti), jeste izgled. Ovo je osnovno evolucijsko sredstvo određivanja idealnog partnera. Izgled pokazuje zdravlje, snagu, sposobnost, a samim tim i potencijalni DNK potencijal za prenošenje na potomstvo. Jaka građa, fizička snaga, ili kod žene obline, takođe pokazuju dobre predispozicije za stvaranje jakog i zdravog potomstva, te za pružanje sigurnosti u nesigurnom i opasnom svetu. Izgled je prva stvar koja određuje i oblikuje seksualnu privlačnost.

2. Retkost – status: U marketingu i prodaji ljudi žele ono što nemaju, te ono što je retko žele i cene još više. Kada smo previše bliski sa nekim, kada provodimo previše vremena zajedno, gubi se retkost, a sa tim i vrednost nečega. Povremeno povlačenje, nedostupnost i retkost kontakta dovode do pojačane vrednosti. Nažalost, ljudi često žele one koji već imaju neku retkost, nedostupnost i posebnost. Zato ljudi osećaju privlačnost prema ljudima sa statusom ili onima koji su u nečemu istaknuti, jedinstveni, posebni. Radi se o osnovnoj ljudskoj potrebi da imaju nešto što drugi nemaju. Onda kada neko redak/poseban postane previše dostupan, gubi se jaka želja i za njime.

3. Misterija (jer izaziva emocije i osećaje). Zaljubljenost je zapravo samo nedostatak informacija. Ljudi se osećaju živim, inspirisanim, pokrenutim kada tragaju za nečim, kada otkrivaju, spoznaju i ispituju svoje granice. Sve ovo trigeruje unutrašnje emocije i osećaje koje ljudi vole. Ljudi su najčešće verni svojim osećajima i svoj stav, odnos prema svetu, a potom i izbore baziraju na tome kako se osećaju i kako ih taj izbor čini da se osećaju. Nažalost, misterioznost, nepoznatost, nesigurnost, pa i opasnost, glavni su okidači hormona u telu. Kada je nekoj ženi neki muškarac nepoznat, on je u realnosti potencijalno opasan. Podsvest detektuje opasne muškarce, „alfe“, kriminalce i luči hormone koji ženu omamljuju i uvode u submisivnost, koju ona detektuje kao „leptiriće u stomaku“, kao „osećanja“ (dobra i loša). Sve to stvara osećaj zaljubljenosti, a sa ciljem da spasi svoj život potčinjavajući se opasnom muškarcu. Nažalost, ovo je glavni razlog zašto žene vole opasne, nesigurne, pa čak i zastrašujuće, kriminalne muškarce i „barabe“. To je jednostavno mehanizam tela i podsvesti da se odbrani (takvi muškarci bi u prošlosti ubijali nepokorne žene). Ta opasnost je kroz 50.000 godina evolucije dovela do lučenja hormona koji se tumače kao zaljubljenost, osećanja, pa i ljubav. Da bi nam neko bio privlačan, često mora imati dozu opasnosti, nedostupnosti, nejasnoće, nepoznanice, ali i interesantnosti. Ne postoji ništa spektakularno iza mehanizama zaljubljivanja, već se prevashodno radi o biološkom procesu. Iz navedenog, manje svesne i nagonske žene nemaju seksualnu želju prema sigurnim, predvidivim, stabilnim, racionalnim muškarcima.

4. Polaritet. Polarnost i različitosti motivišu dušu čoveka da uči, da se razvija, spoznaje suprotnosti kako bi samu sebe spoznala. Što veća raznolikost, to je veći naš lični osećaj sopstva, identiteta. Kroz velike polarnosti sa partnerom, kroz razliku godina, percepcije sveta, odnosa prema životu, dominantne životne osobine, mi više osećamo svoju specifičnost i bivamo svesniji sami sebe. Različitost nam takođe pomaže da proširimo vidike, što pojačava zainteresovanost. Dualnost je takođe vrlo bitan faktor u pokretanju drama, scenarija, igara, svih mogućih zemaljskih problematika koje barem trenutno izazivaju misteriju, interesantnost i zanimljivost. Kroz dualnost se ego karakteri u ljudima (traume, neisceljenosti, senke) ispoljavaju, manifestuju, potvrđuju, što dovodi do osećanja, emocija, zanosa, unutrašnje lažne sreće i ljubavi, kojima svi teže da se anesteziraju od realnog života i dosadne realnosti.

5. Nejednakost. Muško i žensko su različiti po mnogim faktorima. Nijedan pol nije generalno bolji, već je efikasniji u nekoj oblasti života, delovanja, shvatanja. Ta različitost privlači drugu stranu kako bi duh sebe obogatio kroz ono što nema. Drugim rečima, svaki pol traži nešto što nema, a partner mu treba kako bi ono što sam ne može imati ostvario u partnerstvu sa drugim. Jako je bitno u privlačnosti da druga strana ima ili može nešto što mi nismo. Iza nejednakosti stoji i podsvesna želja da manipulativno, kontrolom, silom ili parazitizmom steknemo to što druga osoba ima. Nejednakost često u korenu ima parazitski cilj sticanja onoga što nemamo, pa stoga postoji i podsvesna želja mnogih odnosa da nešto preuzmemo od druge strane, voljno dato ili manipulacijom i silom izvučeno.

6. Predvodništvo. Slabi i pasivni muškarci vole jake žene, dok slabe i pasivne žene vole jake muškarce. Jak stav, usmerenost ka cilju, pragmatičnost, snaga, snažna volja i energičnost su principi koji pripadaju „muškom aspektu“. Ovaj princip traže svi koji ga nemaju dovoljno u svom životu, bili to muškarci ili žene. On je vrlo poželjan u seksualnim odnosima, jer on „daje“, „pruža“, a svi žele nešto da dobiju. Prepuštanje drugome da nas vodi opušta, signalizuje sigurnost, što ostavlja prostor da se mozak isključi, odmori i uživa. Ovo je vrlo bitna stvar za seksualnu privlačnost.

7. Submisivnost: Suprotno tome, jaki ljudi ne žele u seksu takmičenje i izazov, jer toga imaju u životu. Oni žele da budu priznati, validirani, viđeni, obožavani. Sve jake figure, bilo muškarci bilo žene, žele dominaciju i kontrolu nad drugima. Ovakvi ljudi prirodno traže slabije partnere koji će ih podržavati, pojačavati, ali i donositi dozu lakoće, smirenosti, sreće i zadovoljstva u život. Kada želimo submisivne partnere, mi zapravo želimo potvrdu naših persona – maski i ego karaktera. Ovde nema ničega slavnog, već jednostavno naši ego karakteri žele potvrdu svoje uspešne igre, kroz koju jačaju i polako preuzimaju čistu svest čoveka, unoseći se sve više u životne drame i fiktivne živote.

8. Konflikt: Konflikt, kroz sitne prepirke, drame i igrice, kroz nadmudrivanja i scenski nastup, pokreće čoveka iz njegove učmalosti. Konflikt stvara i dualnost i daljinu i pokazatelj je dominantnog ili pasivnog pristupa u odnosu. Kroz konflikt se stvara socijalna dinamika koja pokreće sve ostalo. Bez navedenog seksualnost nema pokretački žar. Konflikt je zapravo pokretač dualnosti. Partneri jedni druge testiraju kroz igrice, drame, izazove, razne napade, da bi videli da li smo sposobni za konflikt. Ako nismo, ako smo smireni, to znači da ne možemo proizvesti dualnost, tj. pokrenuti životnu dramu. Bez drame i dualnosti ni energija se ne generiše u ovom našem "kvarnom svetu".

9. Stav: Stav, ličnost, ali i dominantna životna uloga - prića koju igramo je vrlo bitna. Seks je igra, scenografija, a za određenu dramu potrebne su adekvatne ličnosti, glumci, karakteri. U seksu i privlačnosti mi tražimo one „glumce“ koji su zabavni, nepredvidivi, koji donose dinamiku u pozorišnu predstavu. Uglavnom se za seks biraju nestabilni, nesigurni, ali dinamični igrači, koji film našeg života čine zanimljivim za življenje. Nažalost, kratkotrajna zabava kroz glumu i unošenje u nerealnost zaljubljivanja košta ljude mira, stabilnosti i psihičkog zdravlja. Takođe, naš „ego karakter za ljubav“ stav se ogleda kroz mnoge druge kvalitete: oblačenje, pozadinu, interesovanja, pristup životu, stavove i ostalo. Ništa od navedenog u suštini nije bitno za izgradnju stabilnog partnerstva, već su svi navedeni atributi vezani za izbor adekvatne persone koja će odigrati kratkotrajnu ljubavnu dramu.

10. Gluma: Nadovezuje se na prethodno, ali kao što sam rekao, u lažnom svetu odnosi se baziraju na lažima. Suština nije bitna, već forma. U seksu se teži izlasku iz realnosti i težine svakodnevnice, prepuštanju fantaziji. Što je veća fantazija datog odnosa, to je seksualni naboj veći. Ljudi koji su seksualno poželjni optimizuju svoj život za što veći „filmski blokbaster“ – sve u njihovom životu je specifično dizajnirano da obuhvata gore navedene aspekte života. To je vešto skrojena iluzija koja se kao takva može održati vrlo kratko. Međutim, to je ono što žele postići osobe optimizovane za seks – kratak i dinamičan odnos koji ima kulminaciju u seksu. Seks će se ponavljati onoliko puta dok se iluzija igre može održavati, a kada na scenu stupi pravi život, prave ličnosti, onda se sve to ruši i odnos puca na što dramatičniji način. Gde glavni glumac, nazivan i narcisom, ide dalje tražeći novu „žrtvu“.

11. Parazitizam: Većina međuljudskih odnosa teži ovome – okorišćavanju o tuđu svest, resurse i energiju. Seksualni odnosi su, samim tim, glavni alat u navedenom, oružje, ali i sredstvo manipulacije radi upravljanja zemaljskim i energetskim resursima. Cela drama ego karaktera, koja se povezuje kroz seksualni čin, ima za cilj ucenjivanje druge strane lepim osećajima, lažnom ljubavlju, pružanjem zadovoljstva, da bi nam ona i dalje pružala svoj fokus pažnje, svesti i energije. Retko svestan, a uglavnom nesvestan cilj svih ljudi koji teže seksualnim odnosima i zaljubljenosti je energija i parazitizam, a to postižu kroz suptilne igre uticaja, vezivanja pažnje i eksploatacije. Iz navedenog proističu ljubomora, ali i mnoge rasprave, igrice, drame, dualnosti i sve gore navedeno. Zapravo, svi gore navedeni mehanizmi služe parazitizmu. Međutim, parazitirana energija ne ide u najvećem procentu igračima u „tv noveli“, tj. ljubavnom paru, već unutrašnjim demonima, ego formama, traumama, senkama.

12. Patnja: Na vrhu piramide činilaca koji određuju da li će seks ili odnos biti poželjan, a onda i ostvaren, nalazi se „gospodar ovoga sveta“, koji želi patnju. Patnja koja nastaje iza neuspelih, kratkoročnih ili dugotrajnih ljudskih drama stvara fragmentacije ljudske svesti i duše. Ona oduzima delove našeg bića, kojima se hrani „gospodar ovoga sveta“. U suštini skoro većine ljudskih odnosa je upravo to – generisanje energije svesti i duha ljudskog, a potom njegovo fragmentiranje i oduzimanje, kako bi se nahranila nezasitost hiperdimenzionalnih bića.

Sledeći put kada ulazite u nesigurne seksualne i ljubavne odnose, dobro razmislite koju unutrašnju traumu, neisceljeno dete, demona ili senku hranite ili unutar sebe težite zadovoljiti. Zapitajte se da li osoba preko puta vas aktivira vašu seksualnost vešto dizajniranom maskom ego uloge: „jebača/jebačice“, „zavodnika“, „šarmera“, „mačo muškarca“, „naivne žene“, „spasioca“, „žrtve“, ili se pak cela igra krije iza modernih priča o „blizanačkim dušama“, „božanskoj misiji“ ili nekoj drugoj fantaziji ili scenografiji. Pogledajte dublje koliko data veza ima osnova za istinski zajednički put, kroz koji se prolazi kroz mnoge izazove, teškoće, probleme. Da li postoji osnova za sličnost, istovetan cilj, isti pogled na svet, da li vas osoba umiruje, da li vam pruža stabilnost, usmerenje, da li stvarno služi izgradnji vaše bolje ličnosti ili je sve to iluzija zamaskirana kroz emotivne naboje, kompulsivne misli, igrice, drame, nepotrebne priče i fantaziranja.

Pazite dobro jer neuspešni seksualni odnosi parazitiraju svest i dušu i nakon određenog broja neuspešnih odnosa izgubićete kapacitet za lični napredak u životu, izgubićete osećaj vašeg pravog sebe, izgubićete put, fokusiranost, pa čak i dušu. Seksualni odnosi dovode do deljenja unutrašnjih „demona“, trauma, programa i energija, a vodeći zavodnik je uglavnom onaj koji istresa iz sebe svoj „otpad“ na vas.

Ljudi su nekad dobro poznavali ove mehanizme, stoga je u prošlosti manji bio fokus prilikom izbora partnera na ličnom osećaju ljubavi, zaljubljenosti i emocija. Ne govorim da je tradicionalni način izbora partnera dobar, ali to nije ni moderan. Stoga, pamet u glavu i postanite svesni svojih hormonskih i podsvesnih mehanizama koji vas vode u pad!

Nemanja Blagojević

Ivica Ciri