Nekad je muškarcu mnogo šta zamena za muškost.
Motori, automobili,
Titule, priče, koješta.
Samo zato što nije dovoljno muškarac.
Kada jeste, dovoljno je njegovo postojanje.
I žena to oseća.

Otuda toliki muško–ženski nesporazumi.
Zato što, umesto da se žena voli, njoj se obećava.
Veza postaje kupoprodajni ugovor.

Muškarac, umesto da bude muškarac, postaje klovn–zabavljač ili trgovac dobrima
kojima će da impresionira ženu.
Ne sobom, nego onim što nudi.

Gde ljubav postaje trgovina, i dok ima šta da daje — zanimljiv je.

Ljubav se kupuje umesto da se dešava.

Mnoge žene nikada nisu bile voljene, samo su bile korumpirane na razne načine,
da ljubav mešaju sa onim što dobiju.

Koliko puta su moji poznanici trošili brdo novca da bi nekoga zadržali.
A ne možeš da zadržiš nekoga ko je već odlučio da ode, ili je hronično nezadovoljan.

Onda više nekoga mučiš nego što pomažeš.

Samo muškarac koji zna da pusti ženu, zna da je voli.
A ako ona zna da je pravi, može da ode, ali isto tako i da se vrati.

Muškarci kao da na svemu rade, osim na svojoj muškosti.

U tom smislu, žene ne treba ni zavoditi.
Svako treba da bude to što jeste.
Priroda odradi svoje.
U toj igri zavođenja, broj postaje važniji od kvaliteta.

Šta će ti hiljade žena ili muškaraca,
ako ni sa jednim od njih ne možeš da imaš dublji odnos?
A da bi imao dublji odnos sa njima,
treba da imaš dublji odnos sa sobom.

Odatle sve počinje.

Pre neki dan, par ispred mene stoji u menjačnici.
Devojka flertuje malo sa mnom, malo sa svojim momkom.
Samo sam okrenuo glavu, ne želeći da učestvujem u toj igri,
gde on treba da bude ljubomoran, a ja uvečen u nešto što nema veze sa mnom.

Žene koje drže do sebe nikada ne trče za muškarcima.
Muškarac sam dođe, na osnovu njenih kvaliteta.

Slično je i sa muškarcima.

Bolje je višak slobodnog vremena posvetiti radu na sebi
nego godine potrošiti na pogrešne veze.
A to da su bile pogrešne shvatiš kada sretneš pravu.

Nama je toliko isprazan mozak
da moramo da imamo nekoga po svaku cenu,
da izgubimo sebe u nekvalitetnim odnosima.

Zato ne treba strahovati od toga da li ćeš ostati sam ili ne,
nego više razmišljati o tome da li imaš šta da ponudiš partneru ili partnerki kao ličnost.

Ako imaš —

oni koji te neće, na gubitku su što te neće, a ne ti.

Zato što znaš šta i koliko možeš da pružiš.

To je ona muškost sa početka priče.
Umesto prošenja nečije pažnje po svaku cenu,
samo da ne bismo ostali sami.

U krajnjem — bolje kvalitetno sam
nego izgubljen sa nekim.

Stefan Simic