Jedna od najvećih zabluda koju slušamo jeste da muškarci i žene ne mogu da budu prijatelji.
U društvu u kakvom živimo, većina ne može da bude prijatelj ni sa sobom, a kamoli sa drugima.
Međutim, prijateljstvo je osnova svega.
A viši oblik prijateljstva je da žena mora da ima muške prijatelje.

Pošto, ako ih nema, zavisi samo i jedino od muškarca sa kojim je u vezi,
od koga očekuje da joj bude sve.
A da li može sve vreme da joj bude sve,
i tako do kraja života, a drugog života nema?

Uvek sam sa svojim devojkama pokušavao drugačije, da im ne budem sve,
nego samo osoba sa kojom su u vezi.
I to je bilo takvo rasterećenje.

U protivnom, bio bih im i "Draga Saveta", i drug za ispijanje kafa, i osoba za svaki dan,
koja počne da se podrazumeva,
od koje sve vreme traže sve,
gde se vrlo brzo i vrlo lako izgube sve granice.

Mi smo „prevaru“ digli na nivo smrtnog greha, a ništa ljude ne blokira kao ljubomora.
Otuda toliko frustracija, gde nam je stalno partner ili partnerka na udaru.

Fali rasterećenje, a ono je jedino moguće kroz druženje, a druženja nema bez slobode.

Tamo gde je potpuna kontrola, tamo ljubav umire.

U početku su to dokazi ljubavi, posle sve suprotno.

Zato je dobro imati prijatelje, a ne da stalno zavisiš od partnera,
kome se nekad ne izlazi, ili nešto ne radi, ili ima druga posla,
bez da uvek iznova mora da se maltretira da bi ugodio nekome.

Slično je i sa ženom.

Čim nekome postanemo osoba za sve, šta postajemo sebi?

Naša sebična kultura nas uči da nam partner ili partnerka budu produžetak roditelja,
neka vrsta sluge, u svemu.

Muškarac majku zameni ženom.
Žena muškarca ocem.

Ako nisu u stanju da zadovolje sve naše potrebe – ćao.

A gde su njihove potrebe?

Zato služe prijatelji i prijateljice.

Zato služi čitav svet, a ne da sav pritisak svalimo na nekoga,
a onda posle da slušamo kako je narcis, kako gleda samo sebe.

Svako je priča za sebe.

Neko uživa u samoći, neko više uživa da se druži, ali nije poenta u tome,
nego što ne možemo od nekoga, non-stop, da očekujemo da bude kao mi.

Zašto ti se ne gleda taj film?
Zašto ne bismo večeras tamo izašli?
I još hiljadu „zašto“, i još hiljadu nezadovoljenih želja,
koje večito mora da nam zadovoljava jedna osoba.

Ovako,

sve što neko neće, imaš sa kim.
I da prošetaš, i da pogledaš film, i da te sasluša, i da te zagrli.
A opet imaš i nekoga za koga znaš da je tu, i sa kim osećaš ono najvažnije –
ljubav,
partnerstvo.

Naše vreme od ljubavi isuviše očekuje, a premalo daje.
Otuda toliki razvodi.

Zato ne treba sve svaliti na jednu osobu, jer kada se to desi,
mnogo toga se prebrzo potroši, isključe se svi drugi,

pa se na kraju mesecima oporavljaš od veze.

Život je da se živi, a ne da se samo udovoljava drugima.

Nema ljutiš.

Svi treba da imamo prijatelje, prijateljice.

A da li se nekad prešla granica, ili će se preći –
to niko ne zna.

U krajnjem, živi smo ljudi.

Stefan Simic