Ukoliko čovek svoju sigurnost i vrednost bazira na određenom društvenom i političkom sistemu a ne prvenstveno na samom sebi, on neće moći ni da sagleda istinu i realnost nezavisno od njih. Već će za njega istina biti; ne ono što on vidi svojim očima, već ono što mu sistem kaže da je istina i da se desilo. A njegova lična vrednost neće porasti kada se prikloni sistemu, već će se samo još više otuđiti i od života i sebe samog i osećaće se još inferiornije i nesigurnije.

Umrtviće svoju ličnost, i poistovetiti svoju snagu sa sistemom kom se potčinio i u koga se utopio. I zato će po svaku cenu braniti sistem i šta god on da radi i kaže će doživljavati kao ispravno i stajati iza toga ili se boriti za to. I radovati se svakoj nepravdi koju doživi od strane sistema onaj ko mu se nije bespogovorno pokorio već nastoji da život živi odgovorno, u skladu sa istinom i pravednoću za sve.

Za takve ljude je jedina pravda da oni budu kažnjeni, ne jer su nešto drugo pogrešili, to su naknadni izgovori, dok pravi razlog je - jer se nisu pokorili sistemu, jer su živeli životom čoveka a ne programiranog robota, - jer su bili hrabri da misle, i brinu o sebi, i jer su im za razliku od njih i drugi ljudi bili vredni a ne jedino oni sami sebi.

PsihoOzarenje