BIRAJ: KRIVICA ILI OGORČENJE?

U situaciji kada nekoj (naročito bliskoj) osobi imamo potrebu da kažemo da nam nešto smeta, da nas je povredila, da nam neke potrebe nisu zadovoljene ili postavimo granicu na neko njeno ponašanje, može se desiti da to ne učinimo - jer smo uvideli da nas nakon toga strašno mori krivica.

Krene da nas razdire osećaj da smo govoreći svoju istinu zakoračili na teren neprijatnosti, konflikta, možda i svađe; da će se druga osoba sigurno naljutiti, a moguće i napustiti; možda nikada nismo ni imali dozvolu da se izjasnimo šta zapravo volimo i šta nam smeta, jer smo za to bivali kažnjavani, možda i ponižavani i povređivani, pa se ovih situacija klonimo; možda smo uverenja da druga osoba "prosto treba da zna" šta nama treba i izuzetno nam je neprijatno, gotovo nas ljuti da išta moramo i reći; a možda je iza ove krivice i osećaj da "ko smo to mi" da tražimo ono što nam treba, da drugu osobu uznemiravamo, i vidi sada je njoj neprijatno, i šta mi je to trebalo - trebalo je prosto da ćutim.

Razvojni zadatak svakoga od nas nije da ćutimo kada nam nešto smeta. Razvojni zadatak nam je da naučimo da tolerišemo i istrpimo (neurotsku) krivicu koja neminovno prati saopštavanje naše istine i postavljanje naših granica. Trpimo je i tolerišimo, jer je alternativa još gora i neprijatnija.

Alternativa je ogorčenost. Prećuti jednom, prećuti dva puta. Iskuliraj, predji preko, ma drugu put ću, ma dobro je. Prećuti treći put, peti, osamdeset peti. Počinje da nas mori nepravda, nervoza, ljutnja, pasivna agresija, osećaj da se u odnosu sa drugom osobom više ne možemo pojaviti autentično kao oni koji jesmo - jer duboka intimnost zaliva se istinom svakoga ko je u odnos uključen. Tišina i ćutanje idealno su đubrivo za hronično ogorčenje, a hronično ogorčenje vodi i u odbojnost, ogađenost... pa nekada i mržnju.

Da, postoje ljudi koji su nam sa pravom odbojni "sami od sebe" i valja ih se kloniti. Ali ako vam se "zgadi" nekada bliska osoba, zapitajte se samo na trenutak - da li je do ogorčenosti došlo usled prećutanih istina o mojim potrebama, mojim željama, mojim povređenostima?

Krivica je redovni pratilac autentičnosti i iskrenosti. Istražimo njene korene i vežbajmo da je trpimo i tolerišemo spremno, ako želimo isto tako autentične i iskrene odnose. U protivnom, često ćemo završavati povređeni, razočarani... sa sobom i drugima duboko nepovezani.

Zato biraj koliko večeras: KRIVICA ILI OGORČENJE?

~ Jelena Veljković, psiholog
Beleške sa psihoterapije

Beleške sa psihoterapije