Žena ne može, na duže staze, da privuče muškarca ako ne postane deo njegovog sveta,
A to ne zavisi samo od nje, nego i od njega, na dubljem nivou.
Zato može da ostane ravnodušan na neku lepoticu, a da ostane uz neku koja je, na prvi pogled, neprimetna.
Ono – volim je,
Nije samo reč, nego sudbina.

Najprivlačnije žene često nemaju sreće u ljubavi, ne zato što ne mogu da privuku nekoga, mogu svakoga,
Nego zbog samozaljubljenosti, više čuju sebe, nego tog nekog.

Muškarac se zaljubljuje u ženu koja ga najbolje sluša.
Ostaje uz onu koja ga čuje i bez reči, tačnije, vraća joj se.
Ne beži od nje, nego se privija uz nju.

Pored nje oseća da raste.

Žene koje su preveliki narcisi, stalno prave frku, dramu, uvek se nešto dešava, ali, suštinski, teško im je da stanu i ostanu,
Zato što uvek neko nudi više.

Žena koju muškarac voli je neuporedivo skromnija, zna granice, zna šta hoće i šta neće,
I one osvajaju na nekom dubljem nivou.
Nisu “ribe” u klasičnom smislu, ali znaju da ti priđu.

Ne gledaju kroz tebe, nego u tebe.

Mogu da te odbijaju do sudnjeg dana, ali te nikada ne odbace.

Neke žene imaju sve, osim prostora za drugog.
Ne traže neprekidno divljenje, nego bliskost.
Savršenstvo je predstava, suština je u toplini.

Muškarac ostaje gde može da bude i jak, i slab.
Žena koja zna da ga sačuva od njega samog, nema cenu.

Najlepše žene nisu nužno najlepše u životu, nego u ljubavi.
Znaju da vole, a voleti znači biti posvećen.
Vraćaju muškarca njemu samom, gledaju da mu pomognu, a ne da ga preopterete.
I znaju da mu priđu.

Muškarac se ne vezuje samo za lice i telo, nego za osećaj.

Najteže ispušta ženu o kojoj najviše misli kada nije sa njom.
To nije samo strast, nego i dublja potreba.
Gde razgovori ne prestaju,
A i ćutanje nije prazno.

Voli kada ga žena ne gleda kao projekat, nego kao čoveka.
Kada ga razume i kada nije najbolje.
Kada se ne traži glamur, nego iskrenost.
Žena pored koje može da sanja.
Koja ga ne gura u vatru, nego ga izbavlja iz nje i štiti.

I u svemu tome uvek provejava razumevanje i prijateljstvo,
Ne samo bezumna strast koja ne vidi ništa drugo.

Uz pogled koji je traži u gomili.

I čuva.

Ni takve ljubavi nisu večne, nekada se ni ne dese.

Ali bar znaš da postoji jedan glas koji te čuje i prihvata.
Onakav kakav jesi.
I jak, i slab.
I svakakav, i nikakav.
I najbolji, i najgori.

Žena koja to može razume muškarca.
Nije samo trofej koji on osvaja,
Nego saputnica koja staje i ostaje sa njim, uz njega.
Spremna malo i sebe da stavi u drugi plan.

A to je danas teško, sve teže.

Ali ima takvih žena.

I dokle god ih bude, biće i ljubavi.

Stefan Simic 

Stefan Simic