"WETIKO-PARAZIT (nevidljiva bolest svesti koja se hrani nesvesnošću)... Na Vaš Zahtev Lepi Moji ..." 
 Objava namenjena Tragačima za Istinom 

 Postoji jedan pojam koji se u poslednje vreme sve češće pojavljuje na marginama duhovnih razgovora, ali se o njemu retko govori jasno, zrelo i bez straha. Reč je o "wetiko-parazitu". I već na sam pomen tog imena, u mnogima se aktivira nelagodnost, otpor ili potreba da se tema ili demonizuje ili romantizuje.

- Iskreno, ne želim ni jedno ni drugo.

- O "wetiku" ne pišem kao o mitu kojim treba plašiti ljude, niti kao o još jednom „neprijatelju“ protiv koga se treba boriti. Pišem o njemu kao o unutrašnjem obrascu svesti, suptilnoj psihoduhovnoj bolesti koja ne napada spolja, već se aktivira iznutra, tamo gde nedostaje svesnost.

- "Wetiko" nije biće u klasičnom smislu. On nema telo, oblik ni ime koje bi ga ograničilo. Wetiko je način funkcionisanja svesti kada je odvojena od izvora. I upravo zato je opasniji od bilo kog zamišljenog entiteta, jer se gotovo uvek doživljava kao „JA“.

 Wetiko ne dolazi, on se aktivira...
- Jedna od najvećih zabluda jeste verovanje da wetiko dolazi spolja, da nas „napada“ ili „zakači“. Istina je daleko suptilnija i, za ego, daleko neprijatnija: "Wetiko se aktivira u trenutku kada čovek izgubi kontakt sa sopstvenom suštinom."

* Kada svest postane mehanička.
* Kada reakcija zameni prisutnost.
* Kada strah postane dominantan filter kroz koji tumačimo svet.

- Wetiko tada ne mora ništa da radi. On jednostavno koristi prostor koji mu je ostavljen.

- U tradicijama severnoameričkih starosedelaca, wetiko je opisivan kao bolest uma koja tera čoveka da jede sopstvenu vrstu; ne fizički, već energetski, emocionalno, psihološki. To je obrazac koji vidi drugog/osobu kao objekat, resurs, sredstvo ili pretnju. Obrazac koji opravdava eksploataciju, manipulaciju i nasilje (najčešće verbalno kroz svađe, prepirke, gunđanja), često pod maskom „normalnosti“.

 Wetiko i iluzija identiteta...
- Najpodmuklija karakteristika wetika jeste njegova sposobnost da se stopi sa identitetom. Kada je aktivan, on ne govori: „Ja sam parazit.“ On govori: „Ovo sam ja. Ovo je realnost. Ovo je istina.“ I najčešće koristi "New Age" program: "Ovo je moja istina".

* Tada misli postaju rigidne.
* Emocije postaju reaktivne.
* Empatija se sužava.

- Wetiko obožava polarizaciju (pogotovo muško/žensku)... Voli „mi protiv njih“ ... Voli moralnu superiornost i ulogu žrtve...

- On se hrani konfliktom, ali ne zato što voli haos, već zato što haos održava nesvesnost. A nesvesnost je njegovo prirodno stanište.

- Važno je razumeti: wetiko ne mora izgledati „mračno“. On se često pojavljuje obučen u svetle narative; lažnu duhovnost, iskrivljeni altruizam, mesijanski kompleks, potrebu da se „spasi svet“ bez ikakvog rada na sebi. A najčešći oblik je, opet pogađate jedan od "New Age" programa: "Mi smo došli na ovu 3D zemlju da iskusimo sve dualnosti, "JA" slušam svoje telo i svoj unutrašnji glas", a ustvari to nije nikakva Tvoj glas razuma već "wetiko-parazit" koji te svojim savetima gura ka: "Reaktivnim emocijama, hroničnim strahom, besom, mržnjom, zavišću, ljubomorom, pohlepom, opsesivnom seksualnom energijom niže prirode (kroz NE emocionalnim seks, koji se upražnjavaju samo kroz fizičku aktivnost ili ti kao "gimnastika"), stalnom anksioznošću, ogovaranjem, projekcijama senke." Jednostavno, sve ono što iz vas izbija kada niste prisutni, kada niste svesni, kada sve radite mehanički.

 Wetiko i duhovni ego...
- Jedno od mesta gde wetiko najlakše preživi jeste duhovni ego. Kada se identitet veže za ideju da smo „probuđeni“, „svesniji“, „iznad mase“, tada se stvara savršeno tle za njegov opstanak.

- U tom prostoru:
* kritika se opravdava kao „istina“
* hladnoća se maskira kao „neutralnost“
* odsustvo saosećanja kao „viši nivo svesti“

- Video sam to bezbroj puta, u "ljudima" koji su sebe nazivali "probuđenima", a opet pogađate, većina njih bili su "New Age" kursisti, a ostatak je bio pod uticaje raznih programa ovih već prvospomenutih... Eee, tada Wetiko ne mora da šapuće. On govori glasno, ali zvuči razumno.

 Kolektivni wetiko...
- Wetiko nije samo lični problem. On je kolektivni obrazac. Društva mogu biti wetiko-inficirana isto kao i pojedinci. Sistemi koji nagrađuju pohlepu, bezdušnost, dehumanizaciju, sodomiju i konstantno poređenje stvaraju savršeno okruženje za njegovo širenje.

- Kada se normalizuje:
* iscrpljivanje ljudi
* eksploatacija prirode
* manipulacija strahom
* stalna proizvodnja neprijatelja

- Wetiko više ne mora da se krije. On postaje „kultura“.

- Ali i ovde važi isto pravilo: "On ne opstaje silom, već odsustvom svesnosti."

 Kako wetiko koristi emocije?
- Wetiko se ne hrani radošću, prisutnošću, tišinom ili autentičnom ljubavlju. On se hrani reaktivnim emocijama:

* strahom
* krivicom
* besom
* zavisti
* osećajem nemoći

- Posebno voli projektovanu senku; trenutak kada ono što ne želimo da vidimo u sebi, vidimo u drugima. Tada se energija rasipa, a svest sužava.

- U tom stanju čovek ne reaguje, on se aktivira/ponaša mehanički. I svaki takav trenutak produžava životni vek wetiko-obrasca.

 Wetiko ne pobeđuješ, ti ga razotkrivaš...
- Ovo je ključna tačka: Wetiko se ne uklanja borbom... Borba mu daje značaj... Ne isteruje se agresijom... Agresija mu daje gorivo.

- Wetiko se razotkriva svesnošću.

- On ne podnosi kada je viđen bez identifikacije. Kada se misao posmatra, a ne sledi. Kada se emocija oseti, ali ne projektuje.

- U trenutku istinske prisutnosti, wetiko nema gde da se zakači. Jer on nije entitet, on je odsustvo prisutnosti.

 Integracija umesto poricanja...
- Važno je reći: cilj nije da se wetiko „uništi“. Cilj je da se integracija završi. Wetiko pokazuje gde je svest podeljena, gde je trauma potisnuta, gde identitet pokušava da preživi kroz kontrolu.

- Kada se ti delovi uvide, prihvate i integrišu, obrazac se raspada sam od sebe. Bez drame. Bez rituala isterivanja. Bez potrebe da se ikome dokazuje istina.

 Tišina kao prirodni lek...
- U svim godinama rada, jedno se pokazalo kao nepogrešivo: "Tišina." Ne spoljašnja, već unutrašnja. Tišina u kojoj misao nema monopol. U kojoj emocija ne komanduje. U kojoj identitet omekšava.

- U toj tišini wetiko ne može da opstane. Jer on postoji samo dok postoji buka nesvesnosti.

 Ako postoji jedna poruka koju želim da ostavim ovim tekstom, onda je to ova:
* Wetiko nije nešto što treba da tražiš u drugima.
* On nije etiketa, niti oružje.
* On je poziv na budnost.

 Kada ga vidiš u sebi bez osude , već si slobodniji. Kada ga primetiš u kolektivu bez mržnje, već si izvan njegovog domašaja.

 SETI SE DUŠO DRAGA... Uistinu probuđeno biće svetla, ne ratuje sa parazitima svesti.... On boravi u svesnosti u kojoj paraziti nemaju šta da jedu.... A tamo gde nema hrane, nema ni moći... Vidimo se u krugu koji se širi, u svetlosti koja dolazi i neka Ljubav Izvora Svega Što Jeste Uvek Bude sa Tobom Dušo Draga  

 Tekst/Ilustracija Autor:
 Srđan Tornjanski
 Srđan Tornjanski

 Zaprati me na instagramu 
 IG: @srdjan.tornjanski.no1 
 IG: @srdjan.tornjanski.369 

 “NIŠTA NIJE SLUČAJNO” 
 Uživaj u Osvitu Nove Zore 

 PROMENA POČINJE OD TEBE 
 Zameni nisko frekventnu reč "hvala" sa Visoko Vibracionom Reči "BLAGODARIM" 
 Ako ste budni, pomozite i drugima da se probude! 

 NAPOMENA: "Nemoj verovati meni ili bilo kome drugom... Odradi sam istraživanje, jer jedino tako ćeš doći do istine sa kojom uistinu rezonuješ..." 

Srđan Tornjanski