Da bismo nešto utisnuli u podsvest uvek je preko potrebno imati aktivnu veru.

»Vera bez dela je mrtva.«

Daću vam još jedan primer koji pokazuje koliko je ovaj korak neophodan.

U stvari, aktivna vera je most koji čovek prelazi do svoje Obećane zemlje.

Zbog neke nesuglasice, jednu ženu je napustio muž koga je veoma volela. Odbijao je sve ponude za pomirenje i nije hteo da ima bilo kakve veze s njom. Upoznavši se s duhovnim zakonom, ona je porekla postojanje odvojenosti.

Sačinila je ovakvu izjavu: »Nema odvojenosti u Božanskom umu, zato ni ja ne mogu biti odvojena od ljubavi i družbenika koji mi po božanskom zakonu pripada«.

Pokazala je aktivnu veru time što je svakoga dana postavljala trpezu i za njega, utičući tako na podsvest slikom njegovog povratka. Prošlo je više od godinu dana, a da ona nijednom nije pokleknula, i on je jednoga dana ušao.

Na podsvest često možemo da utičemo putem muzike. Muzika poseduje osobinu četvrte dimenzije i oslobađa dušu iz zatočeništva. Ona čini da čudesne stvari izgledaju moguće i lako ostvarive!

Imam jednu prijateljicu koja u tu svrhu svakodnevno koristi gramofon. To je dovodi u savršeni sklad i oslobađa njenu maštu.

Jedna žena često igra dok izgovara željene reči. Ritam i usklađenost muzike i pokreta daju njenim rečima ogromnu snagu.

Učenici isto tako moraju upamtiti da ne preziru »dan malih stvari«.

Pred značajno ostvarenje neizbežno se pojavljuju »znaci kopna«. Pre nego što  je Kolumbo doplovio do Amerike, video je ptice i alge, što mu je govorilo da je kopno blizu. Tako je i sa ostvarenjem. Međutim, učenici često zamene znake sa samim ostvarenjem i bivaju razočarani.

Jedna žena je »izgovorila reč« za novi servis za ručavanje. Nedugo posle toga neka prijateljica joj je poklonila jedan stari i okrnjeni tanjur. »Eto, tražila sam servis za ručavanje, a dobila sam samo jedan okrnjeni tanjur«, rekla mi je.

»Taj tanjur je samo bio nagoveštaj blizine kopna«, odgovorila sam joj. »On pokazuje da ti seservis primiče - tretiraj ga kao ptice i alge,« i ubrzo nakon toga servis joj je stigao.

Stalnim »pretvaranjem« utiče se na podsvesno. Ako se pretvaramo da smo bogati i da smo uspešni, »vremenom ćemo žnjeti«.

Deca se uvek »pretvaraju«, i »ako se ne preobratite i ne postanete kao deca,nećete ući u Carstvo nebesko«.

Znam ženu koja je bila vrlo siromašna, ali niko nije mogao da je navede da se tako i oseća. Zarađivala je manju sumu novca kod bogatih prijatelja koji su je neprestano podsećali da je siromašna i da treba da pripazi i da štedi. Bez obzira na njihova upozoravanja, sve što zaradi potrošila bi na neki šešir, ili bi nekome nešto poklonila, ostajući u ushićenom stanju uma. Njene misli uvek su bile usredsređene na lepu odeću, »nakit i ostale drangulije«, ali bez zavisti prema drugima.

Živela je u svetu čudesnog i jedino joj je bogatstvo izgledalo stvarno. Ubrzo se udala za jednog bogataša i nakit i drangulije postali su vidljivi.

 Ne znam da li je taj čovek bio »božanski izbor«, ali je obilje moralo da se pojavi u njenom životu, jer je uvek zamišljala samo obilje.

Nema nam mira ni sreće dok ne izbrišemo sav strah iz podsvesti.

Isus Hrist je rekao: »Zbog čega strepite, o vi, maloverni?« »Sve je moguće onome ko veruje.«

Moji učenici me često pitaju: »Kako da se oslobodim straha?«

Ja odgovaram: »Tako što ćeš prići onome čega se bojiš.« »Tvoj strah čini lava užasnim.« Pristupi lavu, i on će nestati. Beži od njega i on će jurnuti za tobom.

U prethodnim poglavljima pokazala sam kako je lav nemaštine nestao kada osoba troši novac bez straha, pokazujući da veruje kako je Bog njena potpora i da je otuda nepogrešiv.

Izgubivši sav strah od trošenja novca, mnogi moji učenici izvukli su se iz robovanja siromaštvu i sada su dobrostojeći ljudi. U podsvest je utisnuta istina da je Bog istovremeno Darivalac i Dar, te pošto smo jedno sa Darivaocem, jedno smo i sa Darom.

Postoji izreka: »Zahvaljujem se Bogu Darivaocu u ime Boga Dara«.

Toliko dugo smo mislima o odvojenosti i oskudici odvajali sebe od dobra i obilja, da je ponekad potreban dinamit da se iz podsvesti izbace ovakve misli, a dinamit je velika prekretnica.

Videli smo u prethodnom primeru kako se čovek svojom neustrašivošću oslobađa stege. Trebalo bi da iz sata u sat posmatramo sebe da bismo otkrili da li nas na delovanje pokreće strah ili vera.

»Izaberite na ovaj dan kome ćete služiti« - strahu ili veri.

Možda neko ima strah od nekih ličnosti. Ne izbegavajte ljude kojih se bojite; budite voljni da se susrećete s njima vedro, i oni će se pokazati ili kao »zlatne karike u lancu vašeg dobra«, ili će se harmonično ukloniti s vašeg puta.

Možda se neko boji bolesti ili bacila. Tada bi trebalo da bude neustrašiv i neuznemiren u situaciji koja je prepuna bacila, i biće imun.

Bacile možemo da privučemo samo ako imamo istu vibraciju kao bacil, a strah odvlači čoveka na nivo bacila. Naravno, bolest prepuna bacila je proizvod karnalnog uma, pošto sve misli moraju da se opredmete. Bacili ne postoje u nadsvesti ili Božanskom umu, i zato su proizvod čovekove »isprazne mašte«.

Do našeg oslobođenja doći će »za tren oka«, kada shvatimo da zlo nema nikakve moći.

Materijalni svet će izbledeti, a svet četvrte dimenzije »Svet Čudesnog«, počeće da se ispoljava.

»I videh novo nebo, i novu zemlju - i tu više neće biti smrti, ni tuge, ni plača, nitiće više biti bola; jer sve te stvari iščezoše.«

nastavlja se..