PORICANJA I AFIRMACIJE

»Ti ćeš to naložiti, i to će se uspostaviti na tvoju zapoved.«

Svekoliko dobro koje treba da se pokaže u našem životu, u Božanskom umu je ve

ć ostvarena činjenica, i oslobađa se putem našeg uvažavanja ili izgovorene reči.

Zato moramo da pripazimo, i zapovedimo da se ostvari samo Božanska primisao, jer

često svojim »nemarnim rečima« možemo prizvati neuspeh i nesreću.

Zbog toga je izuzetno važno da svoj zahtev ispravno prenesemo u reči, kao što je objašnjeno u prethodnom poglavlju.

Ako neko želi dom, prijatelja, određeni posao ili bilo koju drugu dobru stvar, neka uputi zahtev za »božanskim izborom«.

Na primer: »Beskona

čni, otvori put za moj pravi dom, mog pravog prijatelja, moj pravi posao. Zahvaljujem što se milošću to na savršeni načinsada ostvaruje.«Ovaj drugi deo izjave je najvažniji.

Poznavala sam jednu ženu koja je tražila hiljadu dolara. Ćerka joj je nakon toga bila povređena, pa su dobile hiljadu dolara na ime odštete, ali taj novac nije došao na »savršeni način«. Trebalo je da zahtev sroči ovako: »Beskonačni, zahvaljujem se što je hiljadu dolara koji mi pripadaju po božanskom pravu sada pušteno u opticaj i uz milost dospeva do mene na savršeni način«.

Kada razvijamo finansijsku svest, treba da zahtevamo da nam velike svote novca, koje nam po božanskom pravu pripadaju, uz milost dođu na savršeni način.

Nemoguće je da čovek oslobodi više nego što misli da je moguće, jer je sputan ograničenim očekivanjima podsvesnog. On mora da proširi svoja očekivanja da bi mogao da primi više.

Vrlo često sebe ograničavamo u onome što tražimo. Jedan učenik zatražio je da do određenog datuma dobije šest stotina dolara. On ih je i dobio, ali je kasnije čuo da je umalo dobio hiljadu dolara, a dobio je samo toliko kao posledicu svoje izgovorene reči.

»Oni ograničiše Svetog Oca izraelskog.« Bogatstvo je stvar svesti.

Francuzi imaju jednu pripovest koja ovo ilustruje.

Neki siromah je išao putem kad naiđe na putnika, koji ga zaustavi i reče: »Dragi prijatelju, vidim da si siromašan. Uzmi ovaj grumen zlata, prodaj ga i bićeš bogat do kraja života«.Siromah je bio presrećan zbog ovako dobre sreće i odneo je grumen kući. Odmah je našao posao i postao toliko uspešan da nije prodao grumen zlata. Prošle su godine i postao je veoma bogat. Jednog dana je na putu sreo nekog siromaha. Zaustavio ga je i rekao mu: »Dragi prijatelju, daću ti ovaj grumen zlata i, ako ga prodaš, postaćeš bogat do kraja života.« Prosjak je uzeo grumen, odneo ga na procenu i otkrio da je to samo mesing. I tako vidimo kako se prvi čovek obogatio osećajući se bogatim, smatrajući da je dobio zlato.

Svaki čovek nosi u sebi grumen zlata. Njegova svest o zlatu, o obilju, donosi bogatstvo u njegov život. Upućujući svoje molbe, on počinje od kraja svog putovanja, što će reći, izjavljuje daje već primio.

»Pre nego me pozovete, odgovoriću vam.«

Ne bi trebalo da neku afirmaciju izgovorimo više od jednom, ako imamo savršenu veru! Ne treba da molimo i preklinjemo, već da se neprekidno zahvaljujemo što smo dobili.

»Pustinja će se radovati i procvetati poput ruže.« Radost koja je još u pustinji (stanju svesti) otvara put za oslobađanje.

Molitva Gospodnja je u obliku zapovedi i zahteva: »Daj nam danas naš hleb nasušni i oprosti nam naše dugove kao što mi opraštamo dužnicima našim«, i završava se u hvali: »Jer Tvoje je Carstvo i Moć i Slava, zauvek. Amin«. »Što se tiče dela mojih ruku, zapovedi mi.«

Dakle, molitva je zapoved i zahtev, hvala i zahvaljivanje. Učenik treba da radi na tome da sebe uveri kako su »sa Bogom sve stvari moguće«.

 nastavlja se..