Jedna moja poznanica godinama je patila od neprijatne kožne bolesti. Lekari su joj rekli da je bolest neizlečiva i ona je bila očajna. Bila je glumica i strahovala je da će uskoro morati da napusti svoju profesiju, a nije imala druga sredstva za izdržavanje. Ipak, uspela je da dobije dobru ulogu i da na premijeri ostvari veliki uspeh. Dobila je laskave kritike, i bila je radosna i oduševljena.

Dan posle premijere našla je poruku o otkazu. Jedan glumac u istoj predstavi bio je ljubomoran na njen uspeh i sve je učinio da ona bude otpuštena. Osetila je da je sasvim obuzimaju mržnja i prezir, pa je zavapila:

 »O Bože, ne dopusti mi da mrzim tog čoveka!« Te noći je satima meditirala. »Utonula sam u veoma dubok mir«, pričala mi je. »Činilo se da sam pomirena sama sa sobom, sa suparnikom i sa celim svetom. Nastavila sam ovo i dve naredne noći, a trećeg dana sam otkrila da sam se sasvim izlečila od kožne bolesti!«

Traženjem ljubavi i dobronamernosti, ona je ispunila zakon (»jer ljubav je ispunjenje zakona«) i bolest (koja je potekla od nesvesne ogorčenosti) bila je izbrisana.

Neprekidno kritikovanje stvara reumatizam, zato što kritičke, neskladne misli stvaraju neprirodne naslage u krvi, koje se talože u zglobovima.

Nepravilne izrasline prouzrokovane su ljubomorom, mržnjom, neopraštanjem, strahom, itd. Svaku bolest stvorio je um koji nije spokojan. Jednom sam u svojoj klasi rekla:

»Nema svrhe da nekoga pitate 'Šta ti je?' jer isto tako možemo da pitamo 'Ko ti je?' Neopraštanje je najčešći uzrok bolesti. Ono će otvrdnuti arterije ili jetru, i uticaće na vid. Ono za sobom povlači beskrajne nevolje.

Jednoga dana pozvala sam ženu koja je rekla da se otrovala ostrigom.

 »O, ne, ostriga je bila bezopasna, ti si zatrovala ostrigu«, rekla sam joj. »Šta ti je?«

»Pa, otprilike devetnaest ljudi«, odgovorila mi je. Posvađala se sa devetnaest ljudi i postala je toliko neusklađena da je privukla lošu ostrigu.

Svaki nesklad spolja ukazuje na mentalni nesklad. »Kako je iznutra, tako je i spolja.«

Jedini čovekovi neprijatelji nalaze se u njemu samom. »I čovekovi neprijatelji biće iz njegovog doma.«

 Ličnost, naš »ego«, jedan je od poslednjih neprijatelja koje treba prevazići, jer ova planeta počinje da se inicira u ljubavi. Hristova poruka je:

»Mir na zemlji, dobra volja među ljudima«. Tako prosvetljeni čovek nastoji da se usavrši uz pomoć svoga suseda. On radi na sebi da bi poslao dobru volju i blagoslove svim ljudima, a čudesno je što, kad blagoslovimo nekoga, taj nema moć da nam naudi.

Jedan čovek me je zamolio da »poradim« na njegovom uspehu u poslu. Prodavao je mašine, i na tržištu se pojavio konkurent s nečim što je reklamirao kao bolju mašinu, pa se moj prijatelj uplašio neuspeha.

 »Pre svega, moramo da izbrišemo sav strah«, rekla sam mu, »i znaj da Bog štiti tvoje interese, tako da iz ove situacije mora da iznikne neka božanska primisao. To će reći, pravu mašinu će prodati pravi čovek,pravom čoveku.« I dodala sam: »Ne gaji nijednu kritičku misao prema svom konkurentu. Čitav dan mu samo upućuj blagoslove i budi spreman i da ne prodaš svoju mašinu, ako je to božja volja«. I tako je on otišao na zakazani sastanak, bez straha i bez otpora, blagosiljajući konkurenta. Rekao mi je da je ishod bio krajnje izuzetan. Mašina konkurenta nije proradila, tako da je on svoju prodao.

»A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas proklinju, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i progone.«

Dobra volja proizvodi veliku zaštitnu auru oko onoga ko je šalje, i »nijedno oružje koje se usmeri protiv njega neće uspeti«.

Drugim rečima, ljubav i dobra volja uništavaju neprijatelje u samom čoveku i zato Čovek ni spolja nema neprijatelja!

»Mir na zemlji onome ko šalje dobru volju ljudima!«

nastavlja se..