A.Da li bi znao nešto da mi kažeš O BU Rebistri?

D: I on je bio jedan od iniciranih koji je znao tajne Svete Planine i Zakon Kodova. On je bio taj koji je sagradio tvrđavu o kojoj smo govorili.

A: Mesto gde je sagrađena tvrđava je jedno posebno mesto?
D: Da, duboko ispod tvrđave postoje prolazi koje su još Atlantiđani gradili, koji čuvaju njihovo znanje.

A: U kom obliku je to znanje?

D: Vidim mnoge metalne knjige. Smeštene su u udubljenjima u zidovima. Neke od prostorija su nažalost nepristupačne, zaronjene su. Tamo je opisan dolazak atlantiđana. Vidim još mnoge tekstove ispisane na zidovima. Na sredini jedne prostorije vidim veliki zeleni kameni sarkofag, u njemu su sadržaji u vidu zlatne prašine, kao veliki kristali. Vidim još nešto, što liči na neku konstrukciju.

A: Za šta su koristili ove stvari?
D: Pomoću konstrukcije možeš da čitaš zapise u kristalima,. Aghton neće da kaže zašta se koristio prah.

A: Kako su iskopani ti prolazi?

D: Pomoću nekih uređaja. Nisu kopali, već su na neki način topili stene. Skoro izgledaju kao na Inuaki.

A: Jel nekada tamo živeo neko?

D: Da, jako dugo.

A: Odakle im vazduh?

D: Postojalo je bezbroj vertikalnih prolaza raznih dimenzija, posebno tamo gde se susreću hodnici. Oni su upijali vazduh sa površine i na specijalan način ga sprovodili dole kroz prolaze, koji su celu građevinu isprepletali. Zbog jednog takvog prolaza je došlo do urušavanja o kojem sam govorio.

A: Zašto?

D: Jer se jedna stena odronila i zatvorila prolaz vodi koja je podrivala teren i posle jednog zemljotresa sve se urušilo.

A: Ako bi kopali, da li bi stigli do ovih prolaza?

D: Ne znam, ako bi imali pravo, verovatno!

A: Sarmisigetuza je bio jedno posebno mesto ili uobičajeno utrđenje?

D: Jedno specifično mesto. To je bilo mesto sastanka ratnika. Imali su tu i rezerve hrane. U teškim vremenima služilo je i za odbranu ljudima koji su pobegli. Tvrđava je sagrađena na jedan specifičan način. Oni koji su ušli bili su branjeni od spoljnih uticaja.

A: Misliš na fizičke napade?

D: Od svih oblika napada.

A: Kakav oblik ima tvrđava?

D: Kružnog je oblika, jer je izgrađena na jednoj od čakri Rumunije. Oni koji su ga gradili to su znali. U sredini je jedan ogroman stub, na čiji vrh je postavljen jedan specijalan uređaj. On je primao energiju iz srca zemlje i slao je dalje.

Tu su održavani rituali, sa ciljem da imaju bogat rod, da imaju kišu ili bilo koju potrebu. Zato je u sredini tvrđave postojao ogroman sunčani sat. Uz pomoć sata su pratili kretanje zemlje i ostalih planeta.

A: Hoćeš da kažeš da su poznavali pojam vremena i delova.

D: Da, ali to nisu znali samo oni. Ne razumem zašto se čudiš?

A: Jer mi znamo da su naši preci bili varvari, nerazvijeni i primitivni...

D: Bili su mnogo bliži Bogu, nego što smo mi sada!

A: Kada sam rekao nerazvijeni, mislila sam na materijalni razvitak.

D: To nije bitno, bitan je duh.

A: Bu Rebistra je naslednik Atlantiđana?

D: Da.

A: Dokle je postojalo carstvo Atlantiđana?

D: Aghton kaže, da u izvornom stanju 16.000 godina.

A: I Daci su bili njihovi naslednici?

D: Da.

A: Zašto su dozvolili da se asimiluju?

D: Oni se nisu mešali sa drugim narodima, dugo su zadržali svoju genetsku liniju, ali su bili kažnjeni. Tako je bilo odlučeno.

A: Zašto?

D: Jer su naučili da ubijaju iz mržnje i zbog osvete. Na to nisu imali pravo. Rečeno im je, ali oni nisu obraćali pažnju na to. Pojavile su se i takve porodice, koje su zabranile deci da uče, posebno više stepene.

A: Ali zašto?

D: Bilo je potrebe za radnom snagom i da bi sačuvali svoja materijalna dobra. U jednom određenom dobu bili su izloženi veoma žestokim napadima. Tako je zatvorena kapija spoznaje istine. Znanje je ostalo dostupno samo nekolicini. U stvari tu su pogrešili. Jer Znanje je zato da bi se predalo nadalje. Njihovi preci su želeli da zadrže znanje samo za sebe. Da su uradili što su trebali, sve bi bilo drugačije.

A: Da tako razumem, da su naši preci krivi za sudbinu zemlje?

D: Oni, ali i drugi narodi.

A: Ali zašto?

D: Svako je imao pristup znanju. Da su se sjedinili, bila bi stvorena jedna nova religija, i mi bi danas već bili na jednoj sasvim drugoj tački. To je jedan od razloga što moramo da prodjemo kroz određene događaje. Međutim, ne treba to da smatramo greškom. Imali smo mogućnost da biramo put i mi smo tako odabrali.

A: Odnosno oni su odabrali za nas?

D: Ne, mi smo odabrali za sebe! Jer oni, to smo i mi.

A: To je malo interesantan pogled!

D: Zašto?

Mi smo ti koji smo bili, koji smo sada i koji ćemo biti. Razmisli malo. Odluke koje mi sada donosimo se ispoljavaju u budućnosti za sto godina. Kada se ti ponovo reinkarniraš, čije odluke te čekaju? Moraš sa tim da se suočiš.

A: To je samo jedna mogućnost.

D: Ali to je istina. Kada bi razumeli, već bi bili veoma daleko, ne bi trebalo da se inkarniramo nanovo, ne bi trebalo toliko novih događaja.

A: Pokušaj to da objasniš ljudima!

D: Veoma je jednostavno da razumeš. Kada bi svako donosio odluke koje gledaju čak u budućnost, da li bi te odluke bile u interesu planete i ljudi?

Kada bi se upitali, kakva će dejstva imati u budućnosti trenutne odluke, verovatno, čak sam siguran, da ljudi ne bi donosili pogrešne odluke.

A: Nas su učili da uživamo u sadašnjem trenutku!

D: Hoćeš li ti u budućnosti biti zadovoljna tom odlukom? Hoćeš li razmisliti o tome da li si dobro postupila?

A: Naravno da ne. Moja je sreća što u budućnosti neću znati ko sam bila i kakve sam odluke donosila.

D: Ali ako bi u budućnosti otkrili nešto ili bi imala razvijeniju svesnost, tada bi ljudi oko tebe znali, ko si bila i šta si radila?

A: Znaš da mi se to nebi svidelo!

D: Zašto onda ne bi živela u svetlosti? Zašto ne bi radila samo takve stvari, na koje bi bila ponosna?

A: To je tako, ali kaži mi: da li je istina da su Daci plakali kada su se radjali, a smejali se kada su umirali?

D: I da i ne. Radovali su se jer su znali da ljudi zato odlaze, da se sjedine sa Bogom. Kada to znaš naravno da se raduješ događaju. Oni su rađanje smatrali svetim događajem. Sjedinjavanje dva ljudska bića u interesu savršenstva. Muško i žensko su samo u sjedinjenju u stanju da manifestuju Stvaranje. Vezano za rađanje, Aghton kaže, da nisu bili tužni. Radovali su se kao i svi mi.

A: Ali, ostali su zapisi koji to potvrđuju.

D: Ja ih ne vidim takve. Ja ih vidim vesele. Pogledaj, Aghton mi pokazuje jednog muškarca, koji u svojoj radosti podiže dete i njiše ga. Ja ne vidim da bi on plakao. Jako se raduje.

A: Neobično.

D: Vidim da prislanja jedan amulet na grlo deteta.

A: Kažu da je u doba Buberista postojao jedan pop, koji je bio iniciran, koga su zvali Decenijus. Možeš li nešto reći o njemu.

D: Buberista je bio isto posvećen. Aghton kaže da ga je izdao Decenijus a i svoj narod.

A: Zašto?

D: Kako ja vidim, bio je ljubomoran na Buberistu. Nije hteo da ga prizna kao božanstvo.

A: Ali Decenijus je bio prosvećen?

D: Da, ali ne toliko kao Buberista. Decenijus je završio samo prva tri stepena inicijacije. Nije imao pravo da ide dalje, zato je bio ljubomoran na Buberistu, Aghton kaže da je Nalog za ubistvo Buberiste dao Decenijus.Ali ne smeš da ga osudiš. Njegova uloga je bila da izvrši ovaj zadatak.

A: Da izda svoj narod?

D: Da.

A: Šta znaš da kažeš o jednom drugom velikom Daku Dečebalu?

D: I on je bio prosvećen. Bio je jedno lepo, ali veoma grubo biće. Veliki ratnik i branioc zemlje. Bio je dobar i pravedan kralj, ali morao je da se izbori sa nasleđem predaka. Nije imao šta da radi. On je takođe imao sestru koja je prošla sva četiri stupnja inicijacije.

A: Kao sestra Zamolxa?

D: Bila je ista ta energija. Bila je žena ratnik. Borila se pored brata Dečebala.

A: Dečebal je postao samoubica?

D: Da.

A: I njegovu glavu su poslali u Rim?

D: Jednu drugu glavu su poslali.

A: Da li bi objasnio?

D: Dečebal je ubio sebe nožem, ali nije bio sam. Bio je okružen svojim pristalicama i rodbinom. Oni su odlučili, da bi bio veliki greh da pošalju njegovu glavu u Rim. Zato je jedan od rodbine pristao da ga ubiju i umesto Dečebalove glave pošalju njegovu. Promenili su odeću kao i obeležja, i tako su setrića Dečebala odneli kao kralja u Rim.

A: Dakle sestrić Dečebala je postao samoubica, da ujak ne bi bio izložen sramu?

D: Da.

A: Jel to zabeleženo, o tome neko zna?

D: To ne znam. Možda je negde zapisano. Ja vidim slike u glavi. To znači da ova dela postoje u Matrixu, dakle stvarna su.

A: I oni koji su odneli glavu, nisu nadošli na pomisao da nije reč o stvarnom kralju?

D: Ne, jer ga nisu videli izbliza. Samo su kasnije poželeli da pogledaju telo, jer je Dečebal imao ožiljak na grudima, ali već je bilo kasno. Oni koji su sakrili stvarnog Dečebala su već uklonili telo, a glavu sakrili u jednu posvećenu pećinu, da bi je sačuvali. Tamo je i dan danas. Pored se nalazi mač i jedna ploča iz Knjige Kodova. Tako da oni koji su došli da prekontrolišu, saznali su to što su trebali.

A: Vidiš li šta piše na ploči.

D: Ne razumem šta piše, ali Aghton kaže, da je ispisan put besmrtnosti.

A: Možemo li nas dvoje da nađemo to mesto?
D: Nas dvoje ne, jer to nije naš zadatak, ali mesto se može pronaći.

A: Ko će ga pronaći?

D: Dva muškarca. To je njihov zadatak. Oni su ti koji su nekada glavu odneli u Rim. Oni će se boriti za to da im se vrati poštovanje u istoriji.

A: A telo Dečebala?

D: Spaljeno je, to je tada bio običaj