U eri tehnološke ekspanzije i naglog rasta složenih i otuđenih birokratskih struktura, jedan mladi fizičar i predavač iz Mičigena učinio je mnogo da nam pomogne u razumevanju problema sa kojima se moramo suočiti želimo li preživeti taj haos. JOHN GALL, u svojoj knjizi Systemantics (N.Y. Quadrangle/N.Y. Timer Book Co., 1977), izvlači iz napredne teorije sistema, savremenih studija organizacije i večite komike, mudrost za izgradnju svog pristupa.

Evo primera:

OSNOVNA TEOREMA

Novi sistemi stvaraju nove probleme.

Pouka:
Sisteme ne treba umnožavati po svaku cenu.

UOPŠTENI PRINCIP NEIZVESNOSTI

Sistemi teže da rastu i da tako rastući prevrše svaku meru.

Alternativne formulacije:

1. Komplikovani sistemi proizvode neočekivane posledice.
2. Ukupno ponašanje velikih sistema se ne može predvideti.

Pouka: Teorema neaditivnosti ponašanja sistema
Veliki sistem, nastao širenjem manjeg, ne ponaša se kao manji sistem.

FUNKCIONERSKA GREŠKA

Ljudi u sistemu ne rade ono što sistem opisuje da rade.

OPERACIONALNA ZABLUDA

Sam sistem ne radi ono što kaže da radi.

PETNAESTI ZAKON SISTEMANTIKE

Složeni sistem koji funkcioniše neizostavno je razvijen iz iz prostog sistema koji funkcioniše.

ŠESNAESTI ZAKON SISTEMANTIKE

Složeni sistem projektovan iz jednog poteza nikad ne funkcioniše i ne može se doradom navesti da proradi. Morate početi sa jednostavnim sistemom koji funkcioniše.

OSNOVNI POSTULATI MODERNE TEORIJE SISTEMA

1. Sve je sistem.
2. Sve je deo većeg sistema.
3. Svet je beskrajno sistematizovan, bilo naviše (veći sistemi), bilo naniže (manji sistemi).
4. Svi sistemi su beskrajno složeni. (Iluzija o jednostavnosti proizilazi iz koncentrisanja pažnje na jednu ili nekoliko promenljivih).

LE SHATELIEROV PRINCIP

Složeni sistemi teže da se suprotstave sopstvenoj osnovnoj funkciji.

http://dechuck.org/marfi/sistemantike.html