Bas me briga. Mrzim isfolirane face koje misle da im je sve dozvoljeno. Mrzim zavidne i glupe koji zivot gledaju kroz neku veliku lupu krupnih stvari.Nije li sreca u sitnicama? Nije li sreca u osmijesima dragih ljudi?Mrzim glupe zene. I glupe muskarce. Odrezala bih vam kosu, i sprala te tone sminke. I zabranila sve gluposti, kroz koje gledate zivot. Nemate vi pojma sta je lijepo.

Boze dragi toliko je lijepih stvari. Zamagljeni prozori. Osmijeh,dijece. Toplina doma. Ususkanost. Znam ja da nisam podobna da o tome pisem. Jer to sve i nemam bas. Ali uvijek se nadam da ce me vec iza sljedeceg coska cekati nesto novo i lijepo. I hoce! 

I niposto ne dajte da nesto ostane kod vas poslije nekog. Jer bude bolno dok ne shvatis, da nije ostalo nista. Eto, poslije nas nije ostalo nista. Sve što je tvoje bacila sam negdje u zaborav, pogledaj u prošlost možda ćeš pronaći par lažno izgovorenih svojih “Volim te”.

Ništa više nećeš pronaći, jer ništa mi nisi ni dao. Potraži tamo u vremenu u kojem smo bili, sad nas više nema. A mene, mene više ne traži, jer pobogu nismo isti.