Večeras te neću ništa pitati…

Večeras ću …samo biti…biti tu pored tebe…

Gledat ću tvoje lice,i vidjeti čovjeka kojeg volim , jednostavno,čisto…i iskreno…

Milovat ću tvoju,kao snijegom prekrivenu  kosu…i samo na tren,prisloniti ću usne  na tvoje…samo da osjetim…tako potrebnu mi toplinu…koju mi jedino, tvoje usne daju…

Večeras neću ništa pričati…

Večeras ću te pokriti…ušuškati …kao da si  dijete…

Mekim dodirom usana,poljubit  ću ti umorne oči…poljubiti ću more u njima…

Poljubit ću i…onu boru, što se u tom trenu ,zbog osmjeha tvoga…uvijek stvori pored...

Uhvatit ću tvoju ruku…nježno…tek da osjetiš da sam tu…i da ti  dodirom ,pokušam reći,koliko mi …značiš…

Ni ti nemoj  ništa pričati…jer…osmjehom mi govoriš sve…

U njemu vidim da si sretan što sam tu…i  to mi je dovoljno…sasvim dovoljno da i ja budem…sretna…

I tvoj stisak ruke…govori mi da želiš isto što i ja…

Govori mi da želiš …da ostanem...da te ljubim…

Govori mi da želiš osjetiti toplinu moga tijela…i ja …evo…skidam sve sa sebe…uvlačim se ispod mekog pokrivača…privijam se uz tebe…i…ostajem…

Ostajem…uz tvoje tijelo stisnuta …

Mirišem tvoju kožu i …udišem ljepotu  ,što je svojom blizinom stvaraš…

I ...ostajem…ostajem…tu…pored tebe…