Sve je iza nas, uspjeli smo. Sad udahni duboko, pogledaj u zrcalo. I...nema laganja. Samo ti i istina. Ja, već odavno, sve znam.Strah je titrao u meni dok sam ti slušala glas, riječi su me tvoje pogađale ravno u srce, život se zaokrenuo unatrag samo jednim tvojim potezom. Teško je bilo disati pored tebe, znajući koliko si mi blizu; teško se bilo smijati ne želeći ništa zauzvrat. Jer, ja ne tražim, ne uzimam, ne kradem nit ne posuđujem. A, ti si mi poklonio vrijeme, kratko bezazleno vrijeme, bezbroj ludih rečenica, gomilu osmjeha i spoznaju da ti značim i sad. Al' sve je sad iza nas. I to smo odigrali kako treba. Teško je bilo gušiti osjećaje dok je prošlost zujala kroz nas, teško je bilo prešutjeti bol. Al' lako se bilo vratiti s tobom, samo na trenutak osjetiti trajanje... lako je bilo otvoriti misli, znajući da shvaćaš sve. Lako je bilo govoriti o svemu kad me tako dobro poznaješ, lako te bilo razumjeti kad i sada znam ti dušu. Al' teško je bilo reći ti zbogom. Tako, prokleto teško je bilo pustiti te ponovo od sebe. K'o papir kad se pokida, k'o list kad otpadne... tako si mi skliznuo niz grudi.