Iz nekog nepoznatog razloga,dodirnuli su se naši životi…

Netko je htio da te sretnem,baš sada…ne prije…ne poslije…nego upravo …sada…

Netko je htio da u ovom svijetu upoznam jednostavnost ljubavi …

I ona je došla …upravo s tobom…

Možda pomalo neobično…pomalo nestvarno…al…ona ne bira način…

Pronašla sam sebe u toj jednostavnosti i preskočila  sve ograde …da te …dotaknem…

I sva ona nestvarna daljina,koju smo udisali ,zauvijek se pretvorila  u prašinu…

Pretvorila se u prašinu ,onog trenutka kad si  dodirnuo  moju ruku…

I znam…reći  će neki da je sve to zbog onog životnog trenutka zaljubljenosti…

Al…ja te ne volim trenutno……ja te ne volim… sporedno…

Ja te volim …jednostavno…sasvim jednostavno…

I zato sam te tijelom zagrlila ,jer duša mi je tako htjela…

Usnama sam te okusila,jer bila sam te žedna…

Bila sam žedna jednostavnosti…koju si unio u moj život…

I ne želim je izgubiti…

Želim je zadržati…želim je utisnuti u svoj svijet i uživati u njoj…

Nije mi važno…zaljubljenost li je ili nešto drugo…

Važno mi je da …te imam…da si tu...da te osjećam…

Važno mi je samo da te mogu voljeti…jer ti si onaj koji mi je dopustio da volim onako kako jedino znam…onako kako volim…kako želim i kako živim…

Hvala ti za svaki trenutak što ga pokloniš meni…jer svaki trenutak s tobom je…jedinstven…

I zato ,ostani …budi uvijek negdje blizu…i dopusti mi da te još puno puta zagrlim tijelom i udahnem dušom…