Ja ne  znam sakriti ljubav…i kao da me nešto stalno tjera… da pričam o njoj…

No,ponekad ….kad me dodirnu niti samoće…kad…se izgubim u labirintu svojih misli…pomislim  …možda ti ipak ,nisam smjela reći …da bi s tobom…sve…

Možda ti nisam smjela reći …da…te …volim…

Možda sam trebala biti poput onih…drugih…što na ljubav gledaju razumom…

Al…onda shvatim ,srce mi šapne …da ja … ne znam drugačije igrati ovu igru …igru ,što se ljubav zove…

Ja se ne mogu igrati skrivača …u njoj…

Ja se ne znam igrati na…zagonetke…

Ne mogu se pretvarati da ne drhtim…od tvoje blizine…jer…odaju  me ruke i cijelo tijelo moje…

Ne mogu se pretvarati da mi je mir u grudima…kad čuješ  udarce srca moga..…

I kako da sakrijem želju …za  dodirom tvojih  usana…kako,kad sam žedna…okusa tvoga…

Ja ne znam sakriti ljubav…i možda griješim…možda pretjerujem…možda ne bi smjela…

Al…ipak…pričat ću o njoj…i sve dok je u meni bude,sve dok u njoj vidim …nas…šutjeti o njoj…bit će teško…

I zato…i sad pričam o njoj…o tebi…meni…o nama…i…nekad ću o njoj biti glasna…nekad tiha…al…pričat ću o …njoj…