Čarolija, ali, istovremeno i velika muka,

Iluzije u kojoj smo, nadam se, još neko vreme -

u punoj zatravljenosti sveti, u samozaboravu.

Što je Iluzija gušća, što jače zateže nam,

svest, um, sve nam životne orijentire,

to sve dublje zaborav i samozaborav stežu.

Te u ovim uslovima, i veliko, uzvišeno biće,

ne može imati predstavu da je upravo to,

nego nosi svoju iluziju sasvim običnog života.

Pa isto važi i za svako udruženje, organizaciju -

neko od njih može nositi na sebi, u sebi -

veliku misiju, može prilježno istrajavati

u njenom obavljanju, a da sve to ne deluje

nekome, sa strane, kao nešto posebno,

već sasvim obično, normalno, čak prozaično.

 

Tako i nekome "Magikus" - samo jedan od portala,

ima ih diljem interneta, ovakvih i svakakvih...

Ima tu lepog truda na spajanju poezije i duha,

na razvijanju lepe raznolikosti, i onih koji pišu,

i tema kojima se bave, ima zajedničkog napora,

da sve to pozitivno deluje, da širi pozitivu,

ali - sve to ne daje jasne neke posebne naznake,

za specijalnu misiju, u ovim vremenima.

 

A ja sam ubeđen, da sa pogledom iz Visina,

ta slika biva sasvim drugačija, sasvim,

da je sve na njemu i oko njega - u jarkim bojama,

bojama posebne misije, duhovnog predvodništva,

za rezultate koji će nam svanuti, mnogo jasnije,

jednog lepog dana, kada nam svane drugačiji Dan.

 

U tu opštu posebnu misiju uklapa se svako od nas,

prateći impulse svoje individualne misije,

te svi zajedno pletemo zajedničko tkanje

preobražajnih energija i vizija, održavamo ih,

kao baklju u Tami, koja sija mnogo jače,

nego što mi to možemo odavde da vidimo.

 

Te zato - hvala urednicama, koje brinu o svemu,

i hvala nam svima, za tkanje "Magikusa"...!