Kalendar događanja

Član magicus

Upisao:

magicus

OBJAVLJENO:

PROČITANO

244

PUTA

OD 14.01.2018.

Šta je komentar Emilio...?

Šta je komentar Emilio...?
Emilio: Nepristojno je pisati komentare koji su daleko duži od komentiranog priloga...

Šta je Čovjek..... 

Komentar:

Kada radimo na prepoznavanju iluzije mi zapravo pokušavamo zaustaviti misaoni tok i uključiti se u tok svijesti!?

Ali ako sudimo po:Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše ja!

To i neče ići lako?

Buduči da teškoče dolaze odozgo.... a nastaju odozdo.

....."izvod iz matične knjige","društveno boće" ili "jedan bog"??

A ja hoču opet biti malen i otuda velike tirade.... jer postoje ti scenariji koji su pisani hiljade godina!?

Znači "ne ponovilo se" je kao "e nečeš me zapečatiti" i dok me smrt ne rastavi!

____________________

P.S-C/P & U SamoObrani:

Pošto je izgubio nadu da će se

ikada vratiti izvoru svega, čovek traži utehu u svojoj

sebičnosti. I radeći tako, uspeo je da svoju skupnu tačku

učvrsti baš na onom mestu gde ovekovečuje svoju sliku

O sebi. Otud se može reći da svako kretanje skupne tačke

od njenog uobičajenog položaja završava pokretanjem

čoveka od slike o sebi i njene prateće okolnosti: samovažnosti.

************************

»Ta sila se odmah zakači za ivice pojasa«, nastavio je. »Na desnom rubu nalazimo beskrajne slike fizičkih aktivnosti, nasilja ubijanja, sladostrašća. Na levom rubu nalazimo duhovnost, religiju, Boga. Henaro i ja smo šetali tvoju skupnu tačku do obaju rubova, da bismo ti pružili potpun uvid u tu ljudsku gomilu đubreta.«Don Huan je drukčije izložio, kao da je razmislio malo bolje, da je jedno od najtajanstvenijih vidova ratnikovog znanja neverovatno delovanje unutrašnje tišine.

Rekao je da, kada se jednom postigne unutrašnja tišina, spone koje skupnu tačku povezuju za određeno mesto na kome je smeštena počinju da pucaju i skupna tačka može slobodno da se kreće.Rekao je da je skretanje obično ulevo, da je prednost takvog usmerenja prirodna reakcija većine ljudskih bića, ali da ima vidovnjaka koji mogu da usmere.to kretanje prema položajima ispod uobičajenog mestana kome je tačka smeštena. Novi vidovnjaci to pomera-nje nazivaju »pomeranje nadole«.»Vidovnjaci trpe slučajna pomeranja nadole«, nastavio je. »Skupna tačka se tu, na svu sreću, ne zadržava dugo, jer to je položaj zveri. Odlaženje nadole nijeu našem interesu, iako je to najlakše uraditi.«Don Huan je takođe rekao da je među mnogim zabludama u procenjivanju koje su počinili stari vidovnjaci jedna od najtežih bila pomeranje njihovih skupnih tačaka u neizmerno područje ispod, koje je od njihnačinilo stručnjake u poprimanju životinjskih oblika.Odabirali su razne životinje za svoju tačku referen-cije i zvali te životinje svojim nagualom. Verovali suda će pomeranjem svojih skupnih tačaka na posebnamesta poprimiti osobine odabrane životinje, njenu snagu, ili mudrost, ili lukavstvo, ili okretnost, ili svirepost.Don Huan me je uveravao da ima užasnih primeratakve prakse čak i među današnjim vidovnjacima. Relativna lakoća sa kojom se čovekova skupna tačka krećeprema bilo kom nižem položaju veoma je primamljivaza vidovnjake, naročito za one koji naginju na tu stranu.Zato je dužnost naguala da isproba svoje ratnike.

_________________________________________

Dalje
je rekao da se nesvesno pomeranje nadolepovremeno dešava svakom vidovnjaku, ali da takvopomeranje postaje sve ređe kako se njihove skupnetačke pomeraju dalje ulevo. Međutim, svaki put kadase to desi, moć vidovnjaka kome se to dešava priličnose smanjuje. To je nazadak kome je, da bi se popravio,potrebno vreme i veliki napor.»Ta posrnuća prave vidovnjake krajnje mračnimi malodušnim«, nastavio je, »a u određenim slučajevimakrajnje razumnim.«»Kako vidovnjaci mogu da izbegnu ta pomeranjanadole?« upitao sam.»Sve zavisi od ratnika«, rekao je. »Neki od njihsu po prirodi skloni da se prepuštaju svojim marifetlucima, na primer ti. Oni su ti koji su teško pogođeni.Takvima kao što si ti preporučujem dvadesetčetvoro-časovnu budnost šta god da rade. Disciplinovani muškarci i žene su manje skloni takvoj vrsti pomeranja;njima bih preporučio dvadesettročasovnu budnost.«Gledao me je ucakljenim očima i smejao se.»Ženski vidovnjaci se mnogo češće pomeraju nadole nego muški«, rekao je. »Ali one su takođe sposobneda iz tog položaja iskoče bez ikakvog napora, dok muškarci opasno oklevaju u njemu.«Takođe je rekao da žene vidovnjaci imaju neobičnusposobnost da svoje skupne tačke navedu da se zadržeu bilo kom položaju u području ispod. Muškarci to nemogu. Muškarcima je svojstvena trezvenost i nakana,ali su veoma malo talentovani; to je razlog što nagualu svom društvu mora da ima osam žena vidovnjaka.Žene podstiču da se pređe neizmerna pustoš nepoznatog.Zajedno sa tom prirodnom sposobnošću, ili kao njenuposledicu, žene poseduju najdivljačniju žestinu. Stoga

one s lakoćom mogu da uzmu životinjski oblik, razjareni neuporedivo surov.»Ako misliš o strašnim stvarima«, nastavio je, »onečem bezimenom što vreba iz tame, ti misliš, a dato i ne znaš, o ženi vidovnjaku koja je u položaju uneizmernom području ispod. Prava strava se upravotu skriva. Ako ikada naiđeš na izopačenu ženu vidovnjaka, beži bestraga!«

Upitao sam ga da li su drugi organizmi sposobnida pomeraju svoje skupne tačke.»Njihove tačke mogu da se pomeraju«, rekao je,»ali to pomeranje ne zavisi od njihove volje.«»Da li se skupna tačka drugih organizama takođeobučava da bude tamo gde je?«»Svaki novorođeni organizam se na ovaj ili onajnačin uvežbava«, odgovorio je. »Na kraju krajeva, mimožda ne shvatamo kako teče njihova obuka, čak ne ra-zumemo kako je to kod nas, ali vidovnjaci vide da sunovorođenčad podstaknuta da rade isto što i njihovavrsta. To je tačno ono što se zbiva ljudskim mladun-cima: vidovnjaci

vide

da se njihove skupne tačke pomeraju na sve strane, a zatim

vide

kako prisustvo odraslih vezuje svaku tačku na jedno mesto. Isto se dešava svim drugim organizmima.«Izgledalo je da don Huan razmišlja za trenutak,a onda je dodao da postoji jedno jedinstveno dejstvoljudske skupne tačke. Pokazao je na drvo napolju.»Kada mi, ozbiljna odrasla ljudska bića, gledamodrvo«, rekao je, »naše skupne tačke centriraju bezbrojzračenja i postižu čudo. Naše skupne tačke omogućavaju nam da opažamo jato zračenja koja nazivamodrvo.«Objasnio je da skupna tačka ne samo što stvaracentriranost koja je potrebna za opažanje već takođebriše centriranost određenih zračenja da bi postiglaveću istančanost opažanja, pobrala kajmak, prepredenljudski izum bez premca.Rekao je da su novi vidovnjaci primetili da susamo ljudska bića sposobna da naknadno grupišu zračenja. Upotrebio je špansku reč za skupljanje,

desnate,

da bi opisao čin skupljanja najukusnijeg krema sa po-

vršine posude prokuvanog i ohlađenog mleka. Isto tako,kada je reč o opažanju, čovekova skupna tačka uzima jedan deo zračenja koja su već bila odabrana za centriranje i od njih stvara još ukusnije sklopove.»To što ljudi poberu«, nastavio je don Huan, »mnogo je stvarnije od onog što druga stvorenja opažaju. Utome je zamka za nas. Toliko nam se čine stvarna dazaboravljamo da smo ih mi stvorili naređujući našimskupnim tačkama da se pojave tamo gde su se pojavile.Zaboravljamo da su stvarne samo zato što je naša komanda da ih opažamo kao stvarna. Imamo moć dapoberemo kajmak zračenja, ali ne možemo da se zaštitimo od sopstvenih komandi. To se mora upamtiti.Ostaviti odrešene ruke onome što skidamo, kao štomi radimo, jeste zabluda u prosuđivanju za koju plaćamo isto tako skupo kao i stari vidovnjaci za svojezablude.«

***********************************

 »Da ti odgovorim na pitanje«, rekao je, »Opstanak u povišenoj svesti nema nikakvu vrednost; inače bičitava ljudska rasa bila tu. Čovečanstvo je sigurnood toga, jer se tamo tako teško stiže. Postoji, ipak,slabašna mogućnost da jedan običan čovek uđe u takvostanje. Ako to uradi, on obično uspeva da se zbrka,ponekad nepopravljivo.«

________________________________

Najednom sam imao osećaj da klizim kroz tunel.»Vračevi kažu da se četvrto apstraktno jezgro de-šava kada duh prekine naše lance samorefleksije«, re-kao je. »Prekidanje naših lanaca je veličanstveno, ali je takođe vrlo nepoželjno, jer niko ne želi da bude

slobodan.«

Osećanje da klizim kroz tunel potrajalo je još kojitrenutak, a onda mi je sve postalo jasno. I ja sampočeo da se smejem. Čudni uvidi zatočeni u menieksplodirali su u smeh.Izgledalo je da mi don Huan čita misli kao da suknjiga.»Čudnog li osećaja: shvatiti da sve što mislimo,sve što govorimo zavisi od položaja skupne tačke«,primetio je.I to je bilo tačno ono o čemu sam mislio i čemusam se smejao.

************************************

Zašto ne može?« upitao sam.

»Zato što je, da bi ga ispričao, potrebno da koristiš

neuobičajenu količinu energije«, odgovorio je. »Sada

ti nemaš te vrste energije za trošenje.

Nemo znanje je nešto što svi imamo«, nastavio je.

»To je nešto što svime vlada, što ima potpuno znanje

o svemu. Ali to ne može da razmišlja, pa tako ne može

ni da govori o tome što zna.

Vračevi veruju da kada čovek postane svestan da

zna, i kada želi da svesno zna to što zna, on gubi iz

vida to što zna. To nemo znanje, koje ti ne možeš da

opišeš, jeste naravno namera — duh, apstraktno. Covekova

zabluda je u tome što je želeo da to zna neposredno,

onako kako zna svakodnevni život. Što više

to želi, to utoliko više prolazi.«

»Ali šta to znači rečeno običnim rečima, don Huane?

«, upitao sam.

»To znači da se čovek odrekao nemog znanja u korist

sveta razuma«, odgovorio je. »Što se on više drži

sveta razuma, to više namera postaje efemerna.«

_________________________

Opasno je kad ne znaš šta ti se dešava. Kada

to znaš, više nema prave opasnosti.«

Zatim je govorio o čoveku iz davnina. Rekao je da

je čovek iz davnina znao, i to najneposrednije, šta da

radi i kako to najbolje da radi. Ali, pošto mu je išlo tako

dobro, počeo je da razvija osećanje sebičnosti, koje

mu je pružalo osećaj da može da predvidi i planira

postupke koje je hteo da izvede. I tako se pojavila ideja

individualnog »ja«; jednog individualnog ja koje je počelo

da vlada čovekovom prirodom i obimom njegovih

dela.

Kako je osećanje individualnog ja jačalo, čovek je

gubio svoju prirodnu vezu sa nemim znanjem. Savremeni

čovek, pošto je baštinik tog razvoja, postaje bespomoćan

jer je uklonjen od izvora svega, tako da je sve

što može da izrazi, njegovo očajanje, i to nasilnim i ciničnim

delima samorazaranja. Don Huan je naglasio da

je razlog za čovekov cinizam i očajanje ono malo nemog

znanja što je u njemu ostalo, koje radi dve stvari: prvo,

pruža čoveku mogućnost da nazre svoju vezu sa izvorom

svega; i drugo, čini da čovek oseti da bez te veze nema

nade da se smiri, da se zadovolji, da postigne.

_______________________________

Objasnio je da su vračevi otkrili

da svako pokretanje skupne tačke znači kretanje

od prekomerne zabrinutosti za individualno ja koje je

žig savremenog čoveka. 

_______________________________

Objasnio je da su vračevi razotkrili tu samovažnost

i videli da je ona samosažaljenje prerušeno u nešto

drugo.

»Zvuči nemoguće, ali to je tako«, rekao je. »Samosažaljenje

je pravi neprijatelj i izvor čovekove bede. Bez

izvesnog stepena sažaljenja prema sebi samom, čovek

sebi ne bi mogao da dopusti da bude toliko samovažan

kao što jeste. Dakle, kada se jednom angažuje sila samovažnosti,

ona razvija sopstveni impuls. I baš je ta

naoko nezavisna priroda samovažnosti to što pruža pogrešno

osećanje vrednosti.«

____________________________

Položaj samorefleksije«, nastavio je don Huan,

»primorava skupnu tačku da skupi svet lažnog sažaljenja,

ali u stvari prave okrutnosti i samocentriranosti.

U tom svetu, jedini pravi osećaji su oni koji pogoduju

onome ko ih oseća.

___________________________

Rekao je da je video da moje telo, kao energetsko

polje, ima oblik za koji je znao da su ga svi

vračevi iz davnine žudno tražili kod drugih: jedna sjajna

površina u gornjem delu svetlosne čahure. Taj sjaj

je povezan sa dovitljivošću i sklonošću za mračnjaštvo.

Crni vračevi tih vremena uživali su da ukrote to žuđeno

obličje i da ga privuku na čovekovu tamnu stranu.

»To dakle znači da u čoveku postoji zlo«, rekao sam

pobedonosno. »Ti to stalno poričeš. Ti stalno govoriš

da zlo ne postoji, da jedino postoji moć.«

I sam sam se iznenadio ovom tiradom. U jednom

trenu, sve moje katoličko nasleđe pojavilo se i Princ

Tame se pojavio veći od života.

Don Huan se smejao dok se nije zakašljao.

»Naravno da u nama postoji tamna strana«, rekao

je. »Mi okrutno ubijamo, zar ne? Spaljujemo ljude u

ime Boga. Uništavamo sebe, uništavamo život na ovoj

planeti; mi uništavamo Zemlju. A zatim oblačimo odore

238

i Gospod nam govori neposredno. A šta nam Gospod kaže?

On nam kaže da budemo dobri momci ili će nas

kazniti. Gospod nam preti već stolećima i to nam nije

važno. Ne zato što smo zli, već zato što smo glupi. Da,

čovek ima tamnu stranu, i ona se zove glupost.«

Nisam više ništa rekao, već sam mu u sebi čestitao

i sa zadovoljstvom sam mislio da je don Huan moćan

polemičar. Ponovo je smisao mojih sopstvenih reči izokrenuo

protiv mene.

Posle kraće pauze, don Huan je objasnio da u istoj

meri u kojoj ritual tera običnog čoveka da gradi ogromne

katedrale koje su spomenici samovažnosti, ritual takođe

primorava vračeve da stvaraju građevine morbidnosti

i opsesije. Kao rezultat toga, dužnost svakog naguala

je da vodi svest tako da preleti do apstraktnog, ne

zadržavajući se i ne zalažući sebe.

»Šta hoćeš da kažeš don Huane, pod tim zadržavanjem

i hipotekom?« upitao sam.

»Ritual može da nam ulovi pažnju bolje nego bilo

šta drugo što mi pada na pamet«, rekao je, »ali on takođe

traži i vrlo visoku cenu. Visoka cena je morbidnost,

a morbidnost ima najveće pravo zadržavanja i

najveću hipoteku na našu svest.«

Don Huan je rekao da je ljudska svest kao jedna

velika kuća naseljena duhovima. Svest svakodnevnog

života zapečaćena je u jednoj sobi te ogromne kuće,

čitavog života. U tu sobu ulazimo kroz magični otvor:

rođenje. I izlazimo kroz drugi sličan magičan otvor:

smrt.

Vračevi su, dakle, sposobni da ipak pronađu još jedan

otvor i mogu da napuste zakatančenu sobu za života.

To je vrhunsko postignuće. Ali njihov zapanjujući podvig

jeste taj da, kada napuste tu zatvorenu sobu, oni se

opredeljuju za slobodu. Oni odlučuju da tu zaposednutu

ogromnu kuću sasvim napuste, umesto da se izgube u

njenim drugim delovima.

Morbidnost je protivteža onom prilivu energije koja

je svesti potrebna da bi se domogla slobode. Zbog nje,

vračevi gube svoj put i bivaju uhvaćeni u tamnim i

zamršenim sporednim putevima nepoznatog.

******************************************

Pogledala
je gore u nebo, podigla ruke uvis i načinila njima pokret koji je teško opisati a kojim je pokazala da to prostranstvo nema granica


Upisao: Emilio 12.04.2016 14:11h
Pripadajući članak: 
U životu ne postoje velike stvari

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

LISTOPAD...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♫♥♥♪♫

    16.10.2019. 13:42h
  • Član ShadowOfSoulShadowOfSoul

    Irido, help! izgubio mi se članak o promociji

    16.10.2019. 11:26h
  • Član mkrmarmkrmar

    Laku noć svima

    03.10.2019. 21:53h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♥♥♫♥*♪♫♥♥♪♫

    01.10.2019. 11:53h
  • Član bglavacbglavac

    Hvala vanessa. Lp

    01.10.2019. 06:17h
  • Član vanessavanessa

    ♥*♪♫♥♥♥♫♥*♪♫♥♥♥♫

    30.09.2019. 14:09h
  • Član vanessavanessa

    Pozdrav Magicusu...mojim prvim virtualnim prijateljima***

    30.09.2019. 14:02h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info