Na prvi pogled, to deluje kao pitanje sa jasnim odgovorom. Deluje jer nešto pretpostavimo: da postoji linija koja je svima vidljiva i koju samo ne treba preći, da svi koristimo isti unutrašnji rečnik i podrazumevamo ista pravila. Ali čim se malo približimo stvarnim odnosima, ta sigurnost počinje da se raspada.

Jer ta linija gotovo nikada nije ista za dvoje ljudi.

Za nekoga je prevara fizički kontakt. Za nekoga počinje mnogo ranije, u kontaktu koji briše granicu između prijateljstva i intime. Za nekoga je to trenutak kada se emocija pomeri iz odnosa u kojem jeste u odnos koji tek nastaje. Nekima je prevara i pogled, osmeh, lajk…. A za nekoga je prevara već i ono što se dešava u mislima koje se vraćaju i dobijaju mesto koje je nekada bilo rezervisano za partnera.

Zvuči jednostavno, ali nije. Prevara nije samo čin. Ona je narušavanje dogovora. Problem je što taj dogovor u velikom broju odnosa nikada nije zaista izgovoren.

Većina parova živi u iluziji podrazumevanosti. Verujemo da partner vidi svet isto kao i mi, da veruje u iste granice i pravila. A zapravo se krećemo kroz odnos sa sopstvenim nevidljivim mapama koje smo formirali mnogo pre nego što smo se upoznali.

Zato ista situacija za jednu osobu može biti bezazlena, a za drugu duboko potresna. Jer ne gubimo samo poverenje u partnera. Često gubimo i osećaj sopstvene realnosti. Kao da se tlo pomera uz rušenje slike sveta u kojoj smo živeli.

Problem nastaje kada o tome ćutimo i pretpostavimo da ljubav sama po sebi podrazumevati iste granice. Tada ne ulazimo u odnos kao dvoje ljudi koji zajedno grade značenje, već kao dva sveta koji čekaju da budu shvaćeni bez objašnjenja.

Zato pitanje prevare nije samo pitanje morala. To je i pitanje komunikacije o granicama na ovu temu. To je spremnost da čujemo da druga strana možda ne vidi stvari isto kao mi.

Ne postoji univerzalna granica. Postoji samo ona koju dvoje ljudi svesno za svoj odnos nacrtaju.

Pitanje: “gde je univerzalna linija” prosto maši poentu. Važnije je da li smo ikada seli i pokušali da je nacrtamo zajedno, dok je more mirno. Jer crtati granice tek kada se već pređu obično znači da je nešto važno već izgubljeno u procesu.

Uroš Mitić: psiholog i sertifikovani psihoterapeut (NSP) 

Psihum: psihoterapija i savetovanje