MASAKR TOPOLA NA ADI CIGANLIJI - ZASTO?

 

jučerašnja šetnja Adom Ciganlijom (08.12.2010.), umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem/bezobzirnošću/pohlepom... Suočavanje sa zločinom, tri-četiri nedelje po njegovom izvršenju: sečom desetina i desetina najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zrade Ade, pa sve do Obale naturista, tj kafane "Na kraj sveta"... Ovog masakra nisu bila pošteđena ni jedine 4 topole na samoj plaži: 2 u blizini kafea Režiser, i 2 toplole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta... Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada, ljubomorno čuvajući "svoje mesto" - sada su dva ogromna panja i... bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikavo pravo... Ono je uvek na strani sile... Da li je zaista tako? 

 

Od ljudi iz kafića koje sam pitao "Zašto?" - niko ne zna odgovor, i sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao s toma k, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko sa tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum...  Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - Da ne bi grane pri padu povredile prolaznike... Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola - živih bića, tek svaki 15-ti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo zaista suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. I to imam u fotodokumentaciji, a prostim odlaskom na Adu - svako može da se u to uveri. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... Zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog čovečanstva kome život ne znači ništa!

 

Sada, osimo onog "Zašto?",  imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): Šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe ZA život, i borbe PROTIV protivnika Života? Da li nam je dosta? Koga se ovo tiče - ako ne nas? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera sa novobeogradske strane ako imate jak s toma k... I razmislite... Koji je Vaš odgovor?

 

Vaš,

 

P.Š.