Otelovljena saosećajnost

Sedela sam u taksiju u veoma prometnoj ulici u Nju Delhiju, čekajući da se promeni, naizgled večno crveno svetlo na semaforu.Prosjak je iskoristio tu priliku da napravi jedan krug među kolima koja su stajala. Nije imao jednu ruku i jednu nogu, ali na neki način uspevao je vrlo graciozno da klizi između tih kola.

Bilo je nečeg neuobičajenog u vezi sa tim prosjakom: Izgledao je kao da daje nešto od sebe dok se približavo svakom od vozila. To nešto nije moglo da se meri materijalnim standardima; na tom nivou on je imao samo krpe na sebi. Bilo je to nešto veće, duh lakoće i gipkosti.Čini mi se kao da ga uopšte ne pogađa fizičko stanje u kojem se nalazi. Niti je izgledao razočaran, kada mu ljudi iz kola ne bi dali ništa - kao da bi klimnuo sa razumevanjem i elegantno krenuo ka sledećim kolima.

Kada je došao do mog taksija, izvukla sam iz torbe nekakvu krupnu novčanicu i dala mu je sa osmehom. U Indiji prosjacima se daje obično tek nekoliko paisa, skoro bezvrednih indijskih novčanica, ukoliko uopšte dobiju nešto. On je tiho kliznuo ka ivici puta, nizgled razmišljajući o svojoj dobroj sreći. Trenutak pre nego što se upalilo svetlo, pogledao me je sa toliko topline u svojim očima i nasmejaona način koji je otopio moje srce.

Taj naročiti kvalitet u ovom prosjaku, shvatila sam, bilo je saosećajnoprisustvo i dar njegovog duha, koji bi slobodno poklanjao svima koje bi sreo, bez obzira da li bi mu za uzvrat dali nešto ili ne.Kvalitet bića ovog čoveka bio je dar koji je on nudio. Kada smo oslobođeni briga za sebe ili samosažaljenja, oslobođenih svojih preokupacija, saosećanje se javlja kao spontani izraz naše svesnosti.Čitala sam da je Dalaj lamina prva misao kada se probudi ustvari molitva ljubavi i saosećanja. On sve svoje naredne postupke toga dana posvećuje dobroviti svih živih bića.

Formiranje ovakve namere u umu - da doprinesemo dobroviti drugih živih bića, jeste navika koja se može razvijati kroz praksu. Ukoliko smo istrajni, ta navika može biti toliko jaka da nam prožim čitav um i ona se prema drugima odnosi na takav način gotovo automatski.

Ako posmatramo kako se Dalaj lama ponaša prema drugim ljudima, vidimo da je to zaista moguće.Čini se da on ima nekakav specijalni dar da se prema drugima ophodi upravo na način na koji je to njima potrebno. I on to čini sa svakim ne obazirući se na proizvoljne, društvene konvencije - uvek iznova vidim ga kako uočava ljude u raznim situacijama koji su često zanemareni: vratare na vratima pozorišta,hendikepirane ljude u kolicima skrivene negde u gomili.

Takva saosećajnost trebalo bi da zrači u svim pravcima, uključujući i sebe, ali ta ideja je izgubljena na Zapadu, gde smo skloni da razmišljamo o saosećajnosti samo kao nečemu usmerenom ka drugima.

Dalaj lama ističe pojam saosećajnosti u tibetanskom budizmu, tako da ona uključuje i sebe, kao i druge - to je pojam izražen u bodisativnom zavetu: "Neka se oslobodim na dobrobit svih bića".

 

Tara Benet Goleman