Dvije su se cice zavoljele i zaklele

Da će biti drugarice

I dijeliti kobasice

I kolače

I baklave

Ko sestrice prave.

Tad su našle jednog miša-biribiša.

Onda prva reče: „STOJ!

Ovaj miš je samo moj!

Pojest ću ga kao loj!“

A druga se naroguši, pa je čuši:

„Drugarice, nevjernice!

To što pričaš, to su trice.

Ovaj mali biribiš MOJ je miš.

Baš je sišo ovih dana

Sa moga ormana.

A još dok je bio đače,

Pojeo mi sve kolače“

 

Pa se cice dohvatiše.

Pa se biše, biše, biše....

Ne znaš koja koju više.

Kad je bitke bilo dosta,

Jednoj pola repa osta,

A drugoj je bila njuška,

Nešto manja nego kruška.

 

A naš mali biribiško

Gleda svoje strašno dejstvo

I mačije prijateljstvo,

Pa se hitro,

Kao munja

Zafura ispod dunja,

U svoj stan

Na tavan.