Sinoć je noć zamirisala na lavandu,

kada sam izišao na verandu.

Naša su tijela čeznula da postanu jedno,

ćutala ili pričala, bilo mi je svejedno.

 

I dok sam ti rekao da te volim,

u tren oka - bili smo goli.

Tvoja nježnost , tako mi potrebna,

 svaki je put drugačija, posebna.

 

I dok se noć spuštala na grad,

volio sam te kao nikada do sad.

I dok se širio miris lavande,

nije mi se išlo nikuda odavde.

 

I dok si me ljubila, poljupci tvoji,

upili su se u mene kao boje u duginoj boji.

Možda je to djetinjasto,

ali od večeras - volim ljubičasto.