i na što se svede traganje za srećom..mirom ..spokojom

traganje je postalo čekanje ..

na čekanje se svelo

ulazak mraka u svijest ..svijest miruje..

kao prežederana krava u djetelini,leži napuhana..crkaje..nije znala..čekala da je pozovu...

 

glas:pokreni se,kreni

i više ne čekaj kišu

ni izlazak sunca

dođi do oblaka

idi u susret zori ..pokreni se..kreni.

 

To što nazivam maštom,to je sjećanje

tu sam nekada bio

al više ne vjerujem

zato čekam pomičan ,nepomično

i sva bol  koja se gnjoji,bila je isprana

a sad se prolila u meni

i čekam da se izlije...

čekam pomičan,nepomično..

 

traganje je postalo čekanje

na čekanje se svelo...