Pokušavam pohvatati sve konce
života u nejake ruke.
Teško je sabran biti i
konce hvatati a
oni svileni.
Pjesma ovo nije,
samo na vapaj nalikuje.
Niti bježe i
sve je teže,
ostati svoj u
klupku zamršenom.

Ne veseli se zlobno lice,
tebi je tuđe slađe od tvoga!
Popucat će ti konci
poslije takvog osmijeha.
Ja se neću tome radovati,
jer hoću da svoj život
pokušam ušiti,
nitima raznim.
Da liči na ručni rad,
bez divljenja drugih.

Da izgleda poput mnogih
običnih a
sretnih života.