Mnogo sam u životu lakše voleo žene sa ožiljcima,
koje život nije štedeo.

Bile su oslobođene mnogih iluzija.
Nisu me maltretirale onim „do kraja života“.
Samo su bile tu.

Pre sam se zaljubljivao u princeze, sada bežim od njih,
svestan da ću im za sve biti kriv.

Ovima nisam.

Poslednje što želim je "savršena" žena,
koju frustrira svaka realnost koja se ne uklapa sa onim
što gleda na instagramu.

Skoro šetam sa jednom mojom davnom ljubavlju.
Dugo se nismo videli i kaže mi:

- Srešćemo se ponovo,
osim ako ti ili ja ne budemo u nekom toksičnom odnosu. -

Sve je razumela.
Ništa nisam morao da objašnjavam.

Uvek sam najbolje razgovarao sa ženama
sa kojima nisam morao da biram reči.

Dugo se već ne zaljubljujem u princeze.

Više ona kojoj odmah mogu sve da kažem,
i sve da mi kaže.

I da ne moram sutra ni zbog čega da se izvinjavam,
ni ona meni.

Koja vidi moje rane,
i ja njene.

Ne osuđuješ samo kada razumeš.

Nekad je najbolja ona žena
koja zna kako izgleda druga strana života.

Takve žene su retke.

Ne očekuju da ih spasiš.
Ne očekuju bajku.
Ne očekuju večnost.

Samo da budeš tu.
Bez predstave.
Bez laži.
Bez glupih obećanja.

Samo dvoje ljudi
koji su preživeli dovoljno života
da znaju

da je to malo,
zapravo sve,

ako je stvarno,

ako je iskreno.

Stefan Simic 

Stefan Simic