Ne znam o čemu šuška grana

u jesen bez lišća, ko skresana?

I ne znam najlepše jezero čemu

kad živih riba nema u njemu?

U praznoj sobi za koga hitra sjaj

što na oknu prozorskom titra.

Što u ormaru haljine vise

kad nema: "Ovu? Sviđa li ti se?"

Što me ko živa gledat spopala

ta cipelica bez tvog stopala?

I za kog svira muzika vani

u ispražnjenoj pustoj dvorani?

I zar zraka ima cilj makar mali

kad nema koga da je natrag zrcali.

Na stolu meso - kruh,

šta vredi kad te ne mogu moliti:"Jedi..." ....Nedostaješ.

Na sebe se ljutim. Bezvoljno sedim.

Nesretan. Šutim.

Ne nalaze mesto telo - srce, ni ruka ruku,

ni lice lice. Kad ćeš kući doći?

 

Antal Hidas