Na forumu jednom, u neko ranije vreme,

učestvovaše i duhovnjak koji imađaše moć

astralnih putovanja, te to isticaše uvek kao -

krunski kriterijum duhovnih postignuća,

dakle, bilo koji vid "natprirodnih moći";

što i ima utemeljenost u nekoj našoj logici,

običnoj, svagdašnjoj, kao podrazumevajuće.

Opisivaše on naširoko i nadugačko svoja -

astralna putovanja, fantastična bića i predele,

kojima se kretaše, sa kojima tamo čavrljaše...

A onda... kao u nekoj maloj dramskojh priči,

jednog lepog dana, opisa on, odade se ipak,

kako ga strašno iznervira neki sitni račun,

neki banalni račun za struju, koji tada dobi.

Čemu sleđahu poznate priče, o haosima,

u državi, u društvu, na svakom koraku...

Ja razmišljah tada, na forumu, više za sebe,

o kabinetskoj duhovnosti, a to je baš ona,

u kojoj u svom lepom duhovnom kabinetu,

uz kaficu, čituckamo svoja omiljena dela,

vežbamo i vežbamo, a onda, kada izađemo,

u neki život tamo napolju, onda je to... hm!...

nešto, nešto sasvim drugo. Možemo li imati

"natprirodne moći", u svom nekom duhovnom

kabinetu, a da onda, "napolju", nismo sa obema

nogama na zemlji, te se tamo začas sapletemo -

o prvi račun za struju, koji nam sleti sa neba?!