Sve dok ego upravlja vašim životom, većina vaših

misli, osećanja i postupaka nastaje usled želja i

strahova.

I u odnosima sa drugim osobama vi ili

nešto od njih tražite ili se nečega plašite.

Ono što tražite može biti zadovoljstvo, materijalna

korist, priznanje, nagrada za pažnju ili neko

ojačavanje vašeg osećanja sebe putem

poređenja i putem utvrđivanja da vi možete,

imate ili znate više od njih.

 

Ono čega se plašite jeste da je, u stvari, sve to upravo obrnuto, i da oni na neki način mogu da umanje vaš osećaj sopstva.

 

Kada sadašnji trenutak postane žižna tačka vaše

pažnje - umesto što ga koristite kao sredstvo za

neki cilj - vi zalazite iza ega i iza nesvesne

prisile da koristite druge ljude kao sredstva za

postizanje ciljeva, ciljeva koji predstavljaju

širenje „ja" na račun drugih.

 Kada onome sa kojim ste poklonite punu pažnju, vi ćete iz tog odnosa ukloniti i prošlost i budućnost, izuzev za praktične svrhe. Postanete li u potpunosti svesni onih koji su pored vas, vi ćete se lako odreći

pojmovnog identiteta koji ste o njima stvorili -

svoje interpretacije onoga ko su oni i šta su u

prošlosti uradili - i postaćete sposobni da

komunicirate sa njima bez egoističnih potreba

za željama i strahovima.

 

 Pažnja, koja je budna svesnost, ovde je ključna.

 

Kako je divno otići iza želja i strahova u

međuljudskim odnosima.

 

Ljubav ništa ne želi i ničega se ne plaši.