Šta je uopšte čovek?Šta sam ja?Šta si ti? 

Sve što označavam kao svoje sopstveno 
ti ćes izravnati svojim sopstvenim, 
inače bi slušati me značilo gubiti vreme. 

U svima ljudima vidim sebe,ništa više i ni zeru manje, 
a dobro ili loše što o sebi zborim,to zborim o njima. 

Znam da sam čvrst i čitav, 
predmeti svemira što teže istom cilju stalno idu ka meni, 
svi su ispisani za mene,a moram saznati značenje pisanog. 

Znam da sam besmrtan, 
znam da ovu moju putanju ne može izbrisati drvodeljin krug, 
znam da neću proći kao šara 
koju dete useca noću u vazduh upaljenim prutom. 

Znam da sam uzvišen, 
ne teram duh svoj da muči se dokazujući ili objašnjavajući sebe, 
vidim da se elementarni znakovi nikad ne izvinjavaju. 

(Smatram,najzad,da se ne ponašam ponosnije 
od ravni na kojoj podižem svoju kuću) 

Postojim kakav jesam,to je dosta; 
ako toga niko drugi na svetu nije svestan,ja ostajem zadovoljan; 
i ako su svi toga svesni,ostajem zadovoljan. 

Jedan svet je svestan i za mene daleko najveći, 
a to sam ja lično; 
i svejedno je da li ću postići svoje 
danas,ili za deset hiljada godina,ili za deset miliona godina, 
mogu to veselo primiti danas,ili čekati sa istim veseljem. 

Uporište moje uglavljeno je i urezano u granit, 
smejem se onom sto nazivate rastočenje, 
i poznajem obim vremena.

Walt Whitman