Volim jednu Mariju i ta jedna Marija voli mene. Oženjen sam, ali ne za Mariju i otac dvoje već odrasle dece, ali ne s Marijom. Biljana, moja zakonita, koju isto mnogo volim, osetila je da nešto skrivam. Osetila je da više nisam onaj isti čovek i da to s Marijom nije samo prolazna avantura. Jednog nedeljnog jutra, ustala je pre mene, servirala mi kafu, sela nasuprot mene i rekla: „Oduzeo si mi 25 godina života, đubre! Izigrao si moje poverenje. Pre nego što odem jednom zauvek, želim da čujem samo jedno. Šta ona ima, a ja nemam? Šta si pronašao u njoj, a ja nisam mogla da ti dam?“
Ćutao sam kao pizda. Nisam mogao da se snađem. Kada je zalupila vratima, istrčao sam napolje za njom. Zagalamio sam: „Ako neko od nas treba da ode, ja ću da odem, ja sam sagrešio, ja sam tebe povredio.“ Na te reči, vratila se u kuću i počela da posprema i pere šolje od naše zadnje jutarnje kafe kao da se ništa nije desilo, ne obraćajući pažnju na mene. Stajao sam na vratima kuhinje i posmatrao je s leđa. „Biljo, razumem tvoj bes, razumeću ako kažeš da trebamo da se rastanemo, ali...“ Okrenula se prema meni i gledala me neko vreme tako pokunjenog. Stajali smo i ćutali kao da je već sve jasno i kao da smo odavno sve rekli. Onda je napravila par koraka, stala pred mene i počela da me udara, da psuje, da viče, da cepa odeću s mene, da me grebe po golim prsima. Dopustio sam joj, nisam ni pokušao da se odbranim, stajao sam nepokretan dok nije počela da jeca. Gledala me direktno u oči, a niz obraze su joj se slevale suze. Tada je počela da ljubi ogrebotine koje mi je sama nanela. Videći da je na izmaku snaga obgrlio sam je i podigao na sto. Naša tela ponovo su se spojila nakon mnogo vremena. Dok sam prodirao duboko u nju, hteo sam da kažem: „Biljo, ja te volim, ti si moja“, ali reči su bile suvišne.
Biljana mi je oprostila, a ja sam bio duboko pogođen i plakao sam kao malo dete. Obećao sam da ću raskinuti s Marijom. Bio sam uveren i da znam kako. Čak sam bio uveren i da će sve da se uredi samo po sebi. Ali zajebo sam se. Ništa se nije sredilo, samo je dobro kamuflirano.
Marija još uvek čeka da se razvedem dok se i dalje tajno sastajemo, a Biljana veruje da je avantura s Marijom odavno isparila. One mi veruju. Čekam da me ostave, spreman sam na sve, ali neće. Kao da ni to nije rešenje. Izgleda da i jedna i druga sa mnom imaju baš ono što im treba: čoveka koji ispunjava želje, finansijsku sigurnost, ljubavnika i prijatelja. Sve ja to mogu za njih dve. Ali brate, još jedna bi mi bila previše.