MOGU JA OVO. Ponekad u smiraj dana, a češće u svitanje,osetim neku utehu.Taj osećaj da sam pobedio još jedan dan, savladao još jednu noć, porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskušenja i krize kojima sam u tom periodu izložen... čini da, skupljen,šapatom ohrabrim sebe - mogu ja ovo.

Dobrio sam neku nagradu u Nišu. Dobio sam i nagradu u Herceg novom pre petnaestak dana. Kako je to sve relativno, meine liebe Mileva! Nema glumca koji mi ne bi pozavideo na tim priznanjima. Ali ni jednog koji bi se menjao sada samnom.

U 51.poglavlju Žarko je istakao svoj život u poslednje dve decenije. Sa izvanrednom veštinom pisanja,velikom lucidnošću, preciznošću,znanjem i maštom, on je paralelno vodio dva toka: jedan je njegovih 455 dana zatvorskih dana u Beogradu i Spužu, dramatičnih do bola, a drugi su njegovi otrgnuti medaljoni života u porodici, filmu i pozorištu.

Celu tu sudbu Laušević je ispisao fascinantnom iskrenošću , guleći svoju kožu, ukucavajući eksere u svoje meso, dok samog sebe razapinje.

Izvor: Novosti

Tragedija nošenja oružja.

Prosto ne mogu da shvatim za jedno tako duševno, pošteno, toliko talentovano stvorenje,da se život poigra sa njim i za tih pet minutapreokrene njegov život.