Zatišje je prošlo i sad bura puše…

Provlači se britko kroz moje grane

pa moje lišće treperi nekom novom melodijom duše…

oko mene sve iskri… samo što ne plane…

 

Virtuozno, odrješito, bura s pratećim vokalima stiže…

lijep li će koncert večeras biti…

a iz moga srca čestice mira u zrak diže

kidajući pritom neke tanke niti…

 

Stavljam dlanove na lice…

A što ako se požar dogodi?

Odletjet će ptice…

a ja… ja sam tako blizu vodi…

 

Draga buro moja, pusti mene da tinjam,

a ti ove smokve na barsama posuši,

pometi nečistoću umjesto mene…

Sretan ti put! Idi dalje! Puši!