8.  dan

Zapamtite: čovek dolazi na svet kao belo platno. Bog nam ne daje nikakav program, vi niste programirani. Ne postoji nikakva sudbina; to su izmislile kukavice; to su izmislili ljudi koji ništa ne žele da učine od svog života, koji su tako lenji i takve kukavice da ne žele da preuzmu nikakav rizik. Oni prebacuju svu odgovornost na Boga, nazivaju ovo sudbinom, karmom i bezbrojnim drugim imenima; ali u osnovi su sve to trikovi kako bi se izbegla odgovornost. „Moj život je moja odgovornost. Sve što jesam ja sam pribavio, odnosno učinio na taj način, a sve što će biti sutra stvaram danas. Od onoga juče ništa ne može da se učini, nema potrebe da se brine o tome, to se završilo. Danas još mnogo može da se učini, a iz ovog danas proizaći će svako moje sutra.” Ako je čovek budan, samo mali dodir može da promeni čitavu priču.

Mi smo apsolutno odgovorni za sve što jesmo, to je prva stvar koju treba prihvatiti. Ovo u početku povređuje jer se ego oseća povređenim; pita se: „Je li to moja odgovornost? Jesam li ja stvorio svu tu zbrku, sav taj haos u kome se nalazim?” Ovo vređa naš ego, ali ako to shvatimo, može da postane početak novog života. Samo nekoliko zamaha i žalosno lice može da postane nasmešeno lice. Sve što moramo učiniti moramo učiniti danas, jer juče više ne postoji, a sutra još nije došlo. Sve što nam je dostupno jeste danas, a to danas je dovoljno.